Грађански рат већ дуже време тиња у МАГА покрету. Такер Карлсон и Ник Фуентес, по вољи народа, постали су заштитна лица покрета „Америка на првом месту“, при чему их њихова антиционистичка реторика ставља у непријатну позицију. Већ дуго присутне фигуре у Републиканској странци жестоко се супротстављају овој растућој популистичкој снази у америчкој политици. Оптужбе за антисемитизам лете на све стране, а Републиканци су подељени између блиских односа Америке са Израелом и растућег незадовољства страном помоћи и израелским поступањем у рату у Гази.
СКЕПТИЧНИ ПРЕМА ИЗРАЕЛУ
Однос између Америке и Израела углавном је био неупитан у америчкој политици све до рата у Гази, када се Израел нашао у средишту контроверзи због војне политике која је ставила цивилно становништво Газе на линије ватре и ограничила улазак хуманитарне помоћи на ту територију. Растућа непопуларност Израела због његових поступака у рату навела је многе младе републиканце, као и фракцију „Америка на првом месту“, да постану све скептичнији према америчким обавезама према Израелу.
Фракција „Америка на првом месту“ у оквиру МАГА покрета има своје интелектуалне корене у Монроовој доктрини, која је наглашавала немешање Америке у европске послове и упозоравала на уплитање у стране конфликте ван западне хемисфере. Овај историјски период је подстакао традицију изолационизма која даје приоритет домаћим интересима над глобалним ангажманима и која је последњих година поново доживела пораст популарности.
Опозиција према Израелу расте унутар Републиканске странке, посебно међу млађим гласачима. Истраживање Pew-а из марта 2025. године открило је да 50% републиканских гласача млађих од 50 година има негативан став према Израелу, у односу на 35% у 2022. години. Републиканска странка суочава се са генерацијским јазом подстакнутим умором од увлачења у блискоисточне сукобе и недостатком фокуса на домаће приоритете. Ово еволуирајуће расположење у сукобу је са традиционалном неоконзервативном подршком Републиканске странке Израелу и подстиче отпор покрета „Америка на првом месту“ који предводи Ник Фуентес.
„Америка на првом месту“ има далеко обазривији приступ спољној политици од неоконзервативаца који доминирају ГОП-ом (Републиканска странка САД) још од Реганове ере. Покрет природно тежи изолационизму, нарочито зато што је већина његових присталица одрастала током Глобалног рата против терора и сведочила последицама америчких покушаја „изградње државе“ на Блиском истоку. Улога Израела у тим интервенцијама све је чешће предмет критике.
Изолационисти сматрају да Израел представља препреку покушајима да се америчка спољна политика постепено удаљи од Блиског истока, који је, како је још 1992. предвидео Леон Хадар из Кејто института, постао замршено жариште непрекидних сукоба. Млађа генерација републиканаца не жели да понови грешке из Ирака и Авганистана и жели да Америка више пажње посвети сопственим унутрашњим питањима. Недавна ескалација са Ираном, за коју се сматра да је уследила на захтев Израела, додатно је повећала привлачност изолационизма.
ЛАВИНА ОСУДА ЗБОГ „ УЛЕПШАВАЊА“ ФУЕНТЕСА
Такер Карлсон, пружајући простор Нику Фуентесу на свом подкасту као представнику ових ставова, за многе у ГОП-у представља ризик. У подкасту, који је емитован 27. октобра 2025, Такер са Николасом разговара о проблемима које они виде у израелском лобију. Републикански коментатори брзо су заузели стране, и линије су повучене.
Сенатори Тед Круз и Мич Меконел такође су жестоко напали Такера. Меконел је прозвао и Heritage Foundation, рекавши: „Колико знам, ‘конзервативци не треба да осећају никакву обавезу’ да носе воду за антисемите и апологете аутократа који мрзе Америку.“ Бен Шапиро је у свом подкасту осудио Такера Карлсона јер „нормализује и улепшава Ника Фуентеса“, који је „Хитлеров апологета“. Шапиро је даље оптужио Карлсона да је „интелектуални кукавица, неискрен саговорник и ужасан пријатељ.“
Марк Левин, бивши радио-водитељ, а сада водитељ на Фокс њузу, одржао је посебно жесток говор на Годишњем самиту лидерства Републиканске јеврејске коалиције у Лас Вегасу 1. новембра 2025, где је осудио Такера Карлсона, Ника Фуентеса, Кендис Овенс, Стива Бенона и друге, назвавши их „ментално нестабилним фанатицима“ и „мрзитељима Јевреја“ који су „болесни“ због својих антиционистичких ставова, изјављујући: „То није ‘Америка на првом месту’. То је болесно!“ Захтевао је укидање бројних популистичких гласова оптужених за ширење антисемитизма и подривање јединства конзервативаца.
РЕПУБЛИКАНСКИ ТИН-ТЕНК УЗ ТАКЕРА
Левиново „објављивање рата“ наговештава невоље у рају док се приближава циклус избора на средини мандата. Његов страх у погледу правца странке деле и други, који су приметили заокрет унутар конзервативно-популистичког покрета. Динеш Д’Соуза, дугогодишњи Трампов савезник и конзервативни филмски творац, уочио је нативистички тренд који би могао донети проблеме странци која је остварила огромне добитке међу мањинским бирачима. У међувремену, Heritage Foundation, кључни републикански тинк-тенк тесно повезан са креирањем GOP политика још од Реганове администрације, пружио је подршку Такеру Карлсону. Председник фондације Кевин Робертс осудио је произраелски лоби као „отровну коалицију“, оптужујући их да „сеју поделе“ унутар странке.
Ово је изазвало потрес и у самом Heritage Foundation-у. Кевин Робертс је најавио кадровске промене у Heritage-у. Признао је да Ник Фуентес не представља ставове Heritage-а, али је изјавио да његово „отказивање“ није решење. Робертс је нагласио да конзервативци морају заузети принципијелан став против културе отказивања. Рајан Неухаус, шеф кабинета Кевина Робертса, поднео је оставку у понедељак, 3. новембра 2025. године, заједно са адвокатом Марком Голдфедером, који је био члан Националне радне групе фондације за борбу против антисемитизма. Запослени Ричард А. Стерн и Престон Башерс објавили су протестне поруке на мрежи X након Робертсовог говора.
Нису сви нашли објашњење Кевина Робертса задовољавајућим. Сионистичка организација Америке (ZOA) је затражила његову хитну оставку: „Уколико Кевин Робертс не повуче и не извини се за своје хвалоспеве упућене Јеврејомрзцу и противнику Израела Такеру Карлсону… и јавно не осуди и не прекине однос Heritage Foundation-а са Такером Карлсоном, Робертс није подобан да настави као председник Heritage Foundation-а“, саопштила је ZOA.
ЗА И ПРОТИВ ИЗРАЕЛА- СУКОБ КОЈИ НЕ СЛУТИ ДОБРО
Трамп, иако је повремено имао напет однос са Бењамином Нетанјахууом, је потврдио да ће подржати израелског премијера у предстојећем процесу за корупцију. У тренутку писања, Трамп се јавно није оглашавао о том питању, али је његов блиски сарадник Стив Бенон говорио за Дејли мејл, наговестивши да је сав овај метеж вредан ако ће удаљити странку од Израела, и указао на дебату у којој је Ник Фуентес „разбио“ Динеша Д’Сузу у расправи о Израелу.
Остаје питање како ће шира америчка јавност реаговати на ове контроверзе уочи избора на средини мандата, док се унутарстраначки избори приближавају, а предизборна сезона следећег пролећа у потпуности почиње. Овај унутрашњи сукоб, који се појавио одмах након блокаде рада владе, можда не слути на добро по Републиканце, који сада морају да се изборе са поларизујућим расколом који је изнедрио значајну количину жучних напада уперених против покрета „Америка на првом месту“. Ти критичари неопрезно газе бирачко тело чија су се мишљења о Израелу последњих година мењала.
Новија истраживања SoCal Strategies спровела су прво јавно испитивање популарности Ника Фуентеса, на узорку од 700 учесника, и утврдила да је његов рејтинг подршке свега 6% на националном нивоу, док 33% испитаника има негативно мишљење о њему, а 61% је неодлучно. Недавна анкета Расмусена потврђује ово: само 4% испитаника има веома позитиван став, док 53% никада није чуло за њега или нема довољно информација да формира мишљење.
ШТА ГОВОРЕ АНКЕТЕ
Републиканци имају позитивнији став према Израелу него Демократе и подршка остаје снажна — Gallup је у јулу 2025. објавио да 67% републиканаца гледа позитивно на Израел — али умерењаци испољавају све веће незадовољство према америчкој политици према Израелу. Недавни подаци Pew-а из октобра 2025. показују да 39% Американаца сматра да је Израел претерао у својим војним операцијама против Хамаса, у односу на 31% годину дана раније, док 59% има негативно мишљење о израелској влади.
Међу Републиканцима, подршка начину на који Трамп води израелско-хамасовски сукоб износи 80% према Emerson College Polling, али шира истраживања, попут анкете New York Times/Siena, показују готово изједначен став на националном нивоу, при чему 34% подржава Израел, а 35% Палестинце у сукобу.
У међувремену, Израел је постао све важније питање за Американце, при чему је од октобра 2023. године послато 21,7 милијарди долара војне помоћи, према извештајима Квинси института и пројекта Costs of War. Упркос значају овог питања за бирачко тело, ни једна ни друга странка нису успеле да обезбеде ефикасну комуникацију по тој теми, препуштајући маргини да говори у њихово име, док се у врху власти наставља са уобичајеним пословањем.
Иако ова промена ветрова МАГА покрету можда може да донесе извесну подршку умерењака, остаје питање да ли ће личности које носе ту поруку бити добро прихваћене од стране америчке јавности. Умерењаци можда неће благонаклоно гледати на нативистичка осећања која су постала значајан део МАГА покрета услед раста популарности Ника Фуентеса.
Према PRRI анкети овог месеца, 60 процената Американаца верује да су расни односи у САД углавном погоршани од почетка године и Трамповог повратка у Вашингтон. Иста PRRI анкета о америчким вредностима истиче рекордне нивое отуђености међу црначким и латино заједницама, при чему 62% укупно сматра да земља иде у погрешном правцу, што додатно подстиче шире осећање песимизма.
Трампов рејтинг одобравања опада од хаотичног увођења његовог тарифног режима, достигавши најнижи ниво другог мандата од 37% у недавним CNN/SSRS и Economist/YouGov анкетама, док је нето одобравање пало на -8,9 поена у агрегаторима. Штавише, унутрашње поделе унутар MAGA покрета могу бирачима сигнализирати нестабилност и подстаћи умерене гласаче да се окрену демократама.
НЕ БРИЉИРА НИ ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА
Ситуација није сјајна ни на другој страни, у Демократској странци. Странка је покушала да представи Гевина Њусома као главног противника Трампу, али без успеха. Њусомов рејтинг креће се око 55% у недавним државним и националним анкетама, попут оних PPIC и UCI–OC, што одражава извесни опоравак упркос економским изазовима у Калифорнији и његовим сукобима са Трампом. Демократе нису успеле да пронађу ефикасну поруку која би окупила подршку око ове нове водеће фигуре странке.
Бирачи у анкетама истичу економију и имиграцију као најважнија питања за изборе, док питања спољне политике, попут Израела, заостају, али добијају на значају међу млађим гласачима. Анкете NBC и CNN-a годину дана унапред показују да Демократе имају предност у ентузијазму, при чему незадовољство Трампом и економским условима даје странци ранију предност у изборима за Конгрес, иако 71% испитаника у CNN-овим истраживањима оцењује економију као лошу. Пјуово истраживање пред изборе указује на мрачну слику обе странке, док економија, имиграција и спољна политика остају приоритети; подаци ABC News/Ipsos кривицу за инфлацију приписују Трампу, што подстиче замах Демократама. Према Mint-у, Демократе воде са 47% према 42% на „генеричком листићу“, у условима опадајуће подршке Трампу.
СЛЕДИ ТЕСАН ИЗБОРНИ ОКРШАЈ
Можемо очекивати да ће се ове поделе продубљивати како се предизборна трка буде захуктавала, потенцијално преобликујући будући пут Републиканске странке. Историјски гледано, овакви унутрашњи сукоби често су доводили до изборних губитака, јер се у претходним изборним циклусима сматрало да је јединство странке кључно за очување власти. Ако се спор не реши, то би могло одбити кључне групе бирача, укључујући јеврејске конзервативце и умерењаке који су опрезни према екстремизму. С друге стране, то би могло да енергизује базу која је уморна од бескрајних спољнополитичких ангажмана, што подсећа на антивојна расположења која су подстакла Трампов први успон. Јасно је да Израел остаје важно питање за многе Американце који су забринути због ситуације у земљи и свету.
Како се приближавају избори на средини мандата 2026. године, и Републиканци и Демократе покрећу агресивне кампање прекрајања изборних јединица, припремајући терен за изузетно тесан изборни окршај у условима историјски ниских рејтинга наклоности у другом узастопном изборном циклусу. Напетост је висока на обе стране политичке поделе, а аналитичари предвиђају слабију излазност бирача. На крају, исход би могао зависити од тога како ће се ове тензије развијати у кључним колебљивим окрузима, где се дебате о спољној политици преплићу са питањима за кухињским столом које свакодневно погађају породице.
