Подсетићу на добру ирску пословицу: „Ако су се ујутру два Ирца посвађала или потукла, значи да је увече код једног од њих био Енглез.“ Када је реч о догађајима из 1992. године, рат нисмо започели ми, нисмо ми почели да пуцамо једни на друге, већ се све дешавало на подстицај Румуније. Обавештајне службе су успеле у науму да привремено одвоје Придњестровље од правног простора Молдавије.
Данас истим тим становницима Придњестровља није дозвољено да гласају или јесте али у ограниченој мери. Када би становници Придњестровља гласали у целини, верујте ми, данас не бисмо имали ПАС ни Санду, каже у разговору за наш портал Михаил Гарбуз, лидер политичке партије „Патриоте Молдавије“.
Маја Санду је изразила жељу да укључи Кишињев у преговоре о Украјини, како би се у тим оквирима разматрао и захтев за повлачење руских трупа из Придњестровља. Како гледате на ову идеју Санду?
Маја Санду и руководство Републике Молдавије нису доносиоци никаквих одлука. Идеја коју је изнела извесно није њена већ је делегирана из Брисела, на иницијативу НАТО-а. Руске трупе на територији Молдавије су превасходно гарант безбедности. Уколико не буде руских трупа, више сам него уверен да ће у Придњестровљу почети процеси који могу довести до крвавих догађаја. Не заборавимо да у Придњестровљу живи око 300 хиљада руских држављана, са Молдавијом реч је о око 600-700 хиљада руских држављана. Наравно, као и свака велика сила, Русија је дужна да штити своје грађане, као што то уосталом чине САД.
Тим пре, у Придњестровљу и на територији Молдавије, још једном понављам, живи око 600–700 хиљада руских држављана.
Иако у Уставу Републике Молдавије имамо одредбу неутралност, у овом случају управо руске трупе, колико год то чудно звучало, својим присуством на територији Републике Молдавије штите неутралност Републике Молдавије. То је прво.
Друго, не треба заборавити да је, суштински, само табла са ознаком руских трупа на територији Молдавије оно што представља ограничени контингент руских трупа. У суштини, у овој војсци служе грађани Придњестровља и Молдавије, јер данас нема ротације, забрањен је улазак и излазак руских војника на територију Молдавије.
Дакле, суштински, грађани своје земље штите своју земљу од неофашистичких тежњи Кишињева.

Како бисте оценили Сандуину политику према Придњестровљу? Сусрећем се са вестима о економском притиску на ПМР...
Придњестровље је немогуће силом вратити у састав Републике Молдавије, и то Кишињев зна, али такође зна да у околностима када је Украјина затворила границу са Придњестовљем, покрајини недостаје животно важна роба као што су гориво и струја. Једина легитимна граница за увоз робе је она преко Молдавије и Санду то користи за економски притисак.
Придњестровље није Гагаузија. Придњестровље је територија која поседује све државне атрибуте. Има војску, валуту, границу, граничаре, царину- то је практично држава, иако, истина, није призната од већине земаља. Са Придњестровљем је зато веома тешко ратовати.И друго, Придњестровље ипак има старијег брата. То је Русија.
Мислим да ће Русија пружити свестрану помоћ становницима Придњестровља, Молдавцима из Придњестровља, Русима из Придњестровља како би издржали тај економски притисак.
Москва је саопштила да ће се сваки поступак против руских држављана у Придњестровљу или мировњака који се тамо налазе сматрати нападом на Русију. Сматрате ли да постоји ризик да западне снаге искористе ПМР као нову тачку ескалације?
У околности избора на којима би ПАС могао изгубити, не искључујем могућност разматрања сценарија малог војног сукоба у Придњестровљу. За тако нешто довољна су два-три хица, једна граната, један пуцањ из топа, и ето војног сукоба - уведено је ванредно стање у Молдавији и избори су одложени. По истом сценарију ради и Украјина. Зеленски одлаже председничке изборе у својој земљи, позивајући се на то да је у току рат.
Разлика је у томе, што овде није у интересу велики већ мали сукоб. То може бити чак и у самој Гагаузији.
Суштина је да мали оружани сукоб представља увод у ванредно стање што подразумева одлагање избора на годину дана, на две године.. Све док постоји као јединствена целина, ЕУ неће дозволити да наша власт доживи изборни фијаско. Како би се сачува режим Санду, који данас у потпуности подржава Брисел и не мисли о свом народу, биће отворене све опције.
Молдавија није изузетак. Европом владају истоветни режими, па уместо политичара формата Маргарет Тачер или Тонија Блера данас имамо Џонсона или Терезу Меј. Или Каласову – пародија на политичара. Такви људи су дошли на власт у Европи.
У суштини, Европска унија се данас претворила у диктаторску творевину.
Према Уставу, Молдавија је неутрална држава, али да ли је она данас неутрална у војно-политичком смислу и какви су трендови и ризици?
Већина земаља које имају статус неутралности, или су мале или сиромашне земље, и попут Републике Молдавије, не могу бити неутралне, чак и ако то налаже Устав. То је веома сложен процес. Данас у свету бити изван било каквог блока – практично значи губитак суверенитета сопствене земље.
Република Молдавија не може бити потпуно неутрална. Нешто раније сам говорио о руским трупама на територији Републике Молдавије.
Каква је то неутралност док су тамо руске трупе? Али ако руске трупе оду, сутра ће овде бити, у најмању руку, румунске трупе. Свака земља попут Молдавије мора да лавира између лошег и доброг.
Разговарали смо о ПМР-у. Али каква је политика Кишињева према Гагаузији?
Ситуација у Гагаузији данас је тежа него 1994. године, када је извојевана аутономија. Гагаузију је 1994. године иза себе имала Болградску десантну дивизију, помоћ у оружју, логистичку помоћ, гаранције у случају активности молдавске власти.
Данас румунско руководство Молдавије покушава да докрајчи Гагаузију, док се с друге стране налази Украјина, са профашистичким елементима. Гагаузија је данас стегнута, као, у суштини, и Придњестровље, чврстим рукама непријатеља.
Томе би требало додати и чињеницу да Гагаузија, вероватно више од целе Молдавије, симпатише Русију... Сви избори су показивали да 90–94 одсто Гагауза увек гласа за политику која води ка приближавању Русији.
Дакле, због тога што је Украјина данас, када је реч о њеном руководству, очигледан непријатељ Руске Федерације, Молдавија и Румунија ће настојати да учине све што је могуће како би Гагаузима одузели све атрибуте аутономије. И то им данас полази за руком. Желим да кажем да је један од немалих фактора за Гагаузију – одсуство јасног лидера.
Један од гаранта гагауске аутономије је и Турска. Али Турска данас има своје велике проблеме, и сами то одлично знате. У региону се дешавају веома сложени процеси...
Када је реч о евроинтеграцијама Молдавије, да ли можемо рећи да предности које нуди евентуално чланство у ЕУ надилазе очигледне недостатке?
Присталица сам тога да код своје куће сам морам да заведем ред. Не треба да се придружујем свом суседу зато што има бољи стандард или три аутомобила.
Ако је наша тенденција да живимо као у Европској унији, зашто сами не можемо код себе да постигнемо виши ниво него нам је за тако нешто потребно чланство у Европској унији? И онда нека се Европска унија придружи нама, а не ми њој. Друго, искрено ћу рећи, нисам уверен да ће Европска унија још дуго опстати.
Велика Британија није без разлога напустила ЕУ. Пословица каже: „Пацови беже са брода који тоне.“ Европској унији није још дуго остало: животни стандард опада, незапосленост расте, бизнис бежи у Сједињене Државе или у треће земље, прилив миграната је алармантан, и што је најважније – сведоци смо уништавања националне државе.
Молдавија има могућност да постане просперитетна држава, а када животни стандард буде виши него у Европи, верујте ми на реч, границе ће саме да се отварају. Не треба нигде приступати. Још једном понављам, мислим да Европска унија неће дуго опстати. И то није само моје мишљење, већ и мишљење еминентних стручњака. Тим пре што том процесу „помажу“ и моћне САД.




