Позивајући се на интерни меморандум компаније Rio Tinto, агенција Bloomberg је 13. новембра 2025. године објавила да се српски пројекат „Јадар“ ставља у режим очувања и одржавања (care and maintenance). Тако је, барем привремено, окончана двадесетогодишња прича о највећем европском пројекту експлоатације литијума. Пројекат је заустављен три пута, а сваки пут од стране различитих актера.
СЛЕД ДОГАЂАЈА И РАСПОРЕД ОДГОВОРНОСТИ
Геолози компаније Rio Tinto су 2004. године, у близини Лознице у западној Србији, открили нови минерал - јадарит, који садржи и литијум и бор. Ћерка-компанија Ria Tintа, Rio Sava Exploration пословала је у Србији још од 2001. године, а Министарство јој је 8. јуна 2004. издало прву дозволу за геолошка истраживања.
У јулу 2017. године Влада Србије потписала је меморандум о разумевању са компанијом. У име Rio Tinto документ је потписао Сајмон Трот, тадашњи директор сектора за уранијум и борате. Сајмон Трот ће се у овој причи појавити више пута.
До 2020. године пројекат је подигнут на државни ниво. Радна група коју је у новембру 2020. формирала премијерка Ана Брнабић укључивала је шефа кабинета председника Србије Ивицу Којића, једног од саветника председника Александра Вучића, док је посебном владином одлуком право учешћа у раду групе добио и други секретар амбасаде Аустралије Мајкл Ширајев, као и директор Светске банке за Србију Стивен Ндегва.
У јулу 2021. године Rio Tinto је најавио инвестицију вредну 2,4 милијарде долара. План је предвиђао годишњу производњу 58.000 тона литијум-карбоната, односно укупно 2,3 милиона тона током планираног четрдесетогодишњег века рудника.
У септембру исте године, одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел у Београду је говорила о интересовању Немачке за српски литијум.
ПРОТЕСТИ УОЧИ ИЗБОРА
Протести против рудника почели су у септембру 2021. године, а у новембру је Народна скупштина усвојила измене Закона о експропријацији и нови Закон о референдуму. Противници пројекта сматрали су да су те измене припремљене како би омогућиле реализацију пројекта Rio Tinto.
Од 27. новембра до 11. децембра грађани су у три наврата блокирали путеве широм Србије. После друге блокаде оба закона су повучена, 16. децембра Скупштина града Лознице поништила је просторни план, а 20. јануара 2022. године Влада Србије укинула је просторни план и све издате дозволе.
Ана Брнабић је том приликом изјавила да су испуњени сви захтеви еколошких активиста и да компанија Rio Tinto није обезбедила довољно информација ни државним органима ни локалном становништву.
До парламентарних избора остало је још свега два и по месеца.
На истој конференцији за новинаре Брнабић је навела ко је, према њеним речима, финансирао протесте: Фондација Рокфелер, USAID, Фондације Отворено друштво, NED, Westminster Foundation и British Council.
USAID, Westminster Foundation, British Council, Riverwatch и EuroNatur писмено су демантовали те тврдње у изјавама за Радио Слободна Европа.
Министар унутрашњих послова Александар Вулин оптужио је Фондацију Сорош да финансира активности покрета Крени–Промени. Фондација је одговорила да није финансирала ни покрет ни његовог лидера Саву Манојловића, али је потврдила да је током године српским организацијама и локалним самоуправама доделила око 500.000 евра за еколошке програме.
То је једини конкретан и потврђен износ такозваног „западног новца“ који се појављује у читавој причи.
Гласине да иза покрета Крени–Промени стоји породица Рокфелер почеле су да се шире друштвеним мрежама након прве блокаде путева. Сава Манојловић је то демантовао, док је покрет саопштио да се финансира искључиво из донација, што се, како наводе, може проверити у финансијским извештајима доступним у Агенцији за привредне регистре (АПР).
У августу 2022. године огласио се и сам Александар Вучић - али у потпуно другачијем тону. Одлуку о напуштању пројекта назвао је својом највећом грешком и изјавио да су „стране службе“, користећи лажи у медијима, натерале Србију да се одрекне сопственог природног богатства, па су се чак и међусобно сукобљавале око тога ко ће преузети лежиште. За те тврдње није понудио никакве доказе.
КОМПАНИЈА ЗАПРАВО НИКАДА НИЈЕ ОТИШЛА
Након званичног отказивања пројекта, Rio Tinto је наставио да купује земљиште: према документима до којих је дошла мрежа BIRN, најмање 1,2 милиона евра вредне парцеле у Горњим Недељицама и Слатини. Према подацима АПР-а, друга компанија у оквиру групе, Rio Tinto Exploration Danube, уложила је још око милион евра у истраживања. У новембру 2023. године откривено је да је Rio Sava поднео девет тужби против државе: четири против Владе, две против Министарства пољопривреде и три против Министарства финансија.
Компанија је сарађивала и са академском заједницом. Уговор са Пољопривредним факултетом у Новом Саду предвиђао је финансирање докторских студија. Извештај Биолошког факултета Универзитета у Београду о утицају пројекта на биодиверзитет израђен је под ознаком пословне тајне - факултет је касније јавно саопштио да је најбољи начин заштите природе на том подручју одустајање од пројекта и оградио се од закључака нацрта студије процене утицаја на животну средину. Када је тим хемичарке Драгане Ђорђевић објавио рад у часопису Nature Scientific Reports о ризицима по подземне воде, компанија је формално затражила од часописа да повуче тај рад. Током лета 2024. године анонимни сајт „Копаћемо“ објавио је списак од двадесет и једног „еко-терористе“ - локалних мештана, активиста и јавних противника рудника. Ко стоји иза тог сајта и даље није познато; Rio Tinto негира било какву повезаност.
ОДОБРЕНО НА ПАПИРУ, ЗАУСТАВЉЕНО У ПРАКСИ
Уставни суд је 11. јула 2024. године пресудио да је одлука о поништавању пројекта из 2022. била незаконита, оценивши да је Влада прекорачила своја овлашћења. Пет дана касније уредба је поново ступила на снагу, а 19. јула у Београду је потписан Меморандум о партнерству Србије и Европске уније у области критичних сировина и ланаца снабдевања батеријама, у присуству Олафа Шолца и потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича. Државна секретарка немачког Министарства привреде Франциска Брантнер то је сажела једноставно: питање није да ли ће Србија копати литијум, већ ко ће то радити - Rio Tinto заједно са Европљанима или Кина.
Као одговор уследио је други талас протеста: акције су одржане у више од педесет градова, а 10. августа десетине хиљада људи окупиле су се у Београду, уз блокаду железнице. Неколико активиста је ухапшено, а десетине су саслушане. Стејт департмент је оценио као неистините тврдње да Сједињене Америчке Државе стоје иза протеста.
Народна скупштина је одбила Предлог закона о забрани експлоатације литијума са 127 гласова против и 84 за, али након тога није било даљег напретка: нико није издао експлоатационе дозволе. Потом се 1. новембра 2024. године надстрешница Железничке станице у Новом Саду срушила, при чему је погинуло шеснаест људи, а земља је ушла у дуготрајну политичку кризу. У јануару 2025. године премијер Милош Вучевић поднео је оставку. У фебруару 2025. полиција је претресла организације које су примале средства USAID-а - ЦРТА, Грађанске иницијативе, Траг и Центар за практичну политику, који притом уопште није имао пројекте финансиране од USAID-а. За поређење, током свих претходних година USAID је у Србију уложио 811 милиона долара, а највећи корисник тих средстава била је сама држава. Истих дана Вучић је дешавања назвао „најпрљавијом обојеном револуцијом“ и обећао сарадњу у истрази FBI-ја.
Европска унија је, у међувремену, додатно подигла улог: Европска комисија је 4. јуна 2025. године уврстила Јадар на своју прву листу стратешких пројеката критичних сировина ван Европске уније. Отприлике у исто време компанија је повећала процену вредности инвестиције на 2,95 милијарди долара, што је руководство пројекта објаснило новим захтевима Европске уније у области заштите животне средине и људских права.
RIO TINTO ЈЕ САМ СТАВИО ТАЧКУ
Меморандум до којег је дошао Bloomberg то је формулисао једноставно: није било напретка у процесу добијања дозвола, компанија није могла да настави да троши истим темпом и пројекат је прешао у режим очувања и одржавања. То је била једна од првих одлука новог генералног директора Rio Tinta - истог Сајмона Трота који је 2017. године потписао споразум са Владом Србије. Разлози су били тржишне природе: услед прекомерне производње, цена литијума пала је за око 85 одсто у односу на врхунац из 2022. године, а након куповине компаније Arcadium Lithium за 6,7 милијарди долара приоритет Rio Tinta постала је Аргентина. Истовремено, компанија наглашава да остаје у Србији и да јој је сада циљ да задржи правна права над пројектом. Европска комисија саопштила је да је и даље у контакту са компанијом и да Јадру није одузет статус стратешког пројекта. Закључно са августом 2026. године пројекат је замрзнут, а Вучић је најавио изборе.
КО ЈЕ ЗАИСТА ЗАУСТАВИО ПРОЈЕКАТ
Београд је говорио о западним фондацијама и „страним службама“. Прозване донаторске организације одбациле су те оптужбе, а власти никада нису објавиле документа која би доказала наводне исплате. Да западне донације српским еколошким организацијама постоје може се проверити у јавно доступним регистрима - али то је сасвим друга тврдња: између констатације да су „донатори годинама финансирали еколошке организације“ и тврдње да су „донатори платили протесте“ постоји корак који нико никада није поткрепио документима.
Различите верзије догађаја изношене су и у Београду и на Западу, али ниједна није била поткрепљена документима - само изјавама и анализама друштвених мрежа. Да је протесте организовала нека спољна сила, никада нико није доказао.
Једина кампања утицаја у овој причи за коју постоји потпуна документовани траг припада самом Rio Tintu: до краја 2021. године уложено је 450 милиона долара, земљиште је куповано и пре и после „отказивања“ пројекта, против државе је покренуто девет тужби, склапани су уговори са универзитетима, а од научног часописа затражено је повлачење једног научног рада. Сам пројекат је, у међувремену, заустављен деловањем три различита фактора, и сва три су видљива без икаквих теорија завере: масовним протестима уочи избора 2022. године, застојем у процесу издавања дозвола током 2024. и 2025. године, који власти усред политичке кризе нису смеле да пресеку, и одлуком управе саме компаније, која је ревидирала своје трошкове у тренутку када је цена литијума значајно пала.
Правно гледано, пројекат је и даље жив: права на њега и даље припадају Rio Tintu, статус стратешког пројекта остао је код Европске комисије, а лежиште се и даље налази у земљи. Због тога није искључено да ће након избора читава прича поново бити отворена - јер су сви правни предуслови за то остали сачувани.
