Десетог октобра 2025. године, после две године најкрвавијег рата у ширем израелско-палестинском сукобу, уз посредовање Сједињених Држава званично је проглашено примирје између Израела и Хамаса, чиме су окончане жестоке борбе између две зараћене стране. Иако ће се прави број жртава утврдити тек након извесног времена, због размера смрти и разарања, прелиминарне процене говоре о више од 80.000 погинулих Палестинаца у Гази – укључујући и борце Хамаса и цивиле – и више од 2.000 погинулих Израелаца, међу којима су и жртве масакра који је Хамас извео 7. октобра 2023. године. Упркос сумњама да ће примирје заиста потрајати, вест да су борбе – барем за сада – коначно окончане, дочекана је с одушевљењем међу Палестинцима, који више не морају да се суочавају са (директним) претњама Израела, бар за извесно време, док су реакције Израелаца биле подељене – многи су незадовољни исходом рата, желећи само једно: одлучујућу израелску победу.
Првобитни мировни споразум уз посредовање Сједињених Америчких Држава представио је председник САД Доналд Трамп, који је дуго био заговорник окончања насиља у Гази, док је истовремено изражавао снажну подршку Израелу и његовим циљевима да елиминише Хамас и спасе преживеле израелске таоце које је Хамас држао у Гази још од првих напада 7. октобра. Прецизни услови мировног споразума председника Трампа представљени су као опсежан мировни план од 20 тачака и детаљно су описивали не само то како ће се рат завршити, већ и како ће се примирје продужити у догледној будућности на неодређено време, без икаквог ризика од поновног обнављања сукоба. Ове тачке нису обухватале само Израел и палестинске територије, већ и околне земље Леванта и ширег Блиског истока, јер је у рат у одређеном тренутку било укључено више других држава, укључујући Либан, Сирију, Јемен, Ирак и Иран, између осталих.
ПОЧЕТАК ДУГОРОЧНОГ МИРА ИЛИ..?
Трампов мировни план од 20 тачака наишао је на сагласност Израела, али само делимично прихватање од стране Хамаса, који је имао извесне резерве и неслагања у вези са неким од представљених тачака. Иако је углавном служио као почетни оквир за нешто суштинскије и значајније што ће бити касније дефинисано, Трампов мировни план од 20 тачака широко се сматра кључним првим кораком ка ономе што већина с надом оцењује новим почетком дугорочног мира у региону Леванта – мада напетог. Међутим, као што је случај са већином мировних споразума, неће свака наведена тачка бити универзално прихваћена од свих страна, па иако је ово почетно примирје заиста добродошло, остаје да се види какав ће облик оно заиста попримити од овог тренутка па надаље, у зависности од тога да ли ће Израел и Хамас успети да пронађу неку врсту договора и/или заједничке основе по питању најзначајнијих елемената Трамповог мировног плана од 20 тачака. С тим у вези, важно је изнети и анализирати који су то значајни елементи и како ти фактори потенцијално могу постати препреке на овом новом путу ка миру између Израела и Палестине.
ТАЧКА 1: УСЛОВИ ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ТАЛАЦА
Према мировном плану председника Доналда Трампа, преосталих 48 израелских талаца – како живих, тако и тела оних који су погинули – треба да буде ослобођена у року од 72 сата од ступања на снагу почетног споразума о примирју. Уколико не дође до ослобађања талаца, примирје би, по свему судећи, било окончано, а Израел би готово сигурно био приморан да одмах настави ратна дејства.
Према изјавама Хамаса, иако је овај део мировног плана у великој мери прихватљив, милитантна група је изразила став да ће сви споразуми који се тичу ослобађања талаца зависити од одређених „теренских услова“. По свему судећи, то се односи на присуство Израелских одбрамбених снага (IDF) у самој Гази. Управо се на овом питању цео мировни план суочава са врло реалним ризиком од урушавања. Са стране Хамаса, тренутно није познато да ли ће група заиста ослободити таоце пре него што сваки други елемент мировног плана буде узајамно договорен са Израелом. Са стране Израела, судбина талаца представља један од главних разлога за наставак присуства IDF-а у Гази, уместо потпуног војног повлачења из Појаса. Тренутно су се Израелске одбрамбене снаге повукле са многих својих претходних позиција унутар Појаса Газе, али и даље постоји снажно војно присуство на великом делу територије. Ово континуирано присуство IDF-а у Гази могло би потенцијално послужити као изговор Хамасу да одбије било какав даљи договор око талаца, што би, заузврат, могло довести до обнове израелских војних операција у Гази и тиме окончати примирје.
ТАЧКА 2: РАЗОРУЖАВАЊЕ ХАМАСА
Један од главних циљева Израела током претходне две године рата у Гази био је разоружавање и демонтажа Хамаса као милитантне организације. Израелска влада је више пута истицала да је, поред ослобађања преосталих израелских талаца, уништење Хамаса главни циљ израелског ратног напора у Гази и да сам рат неће престати све док Хамас као организација не престане да постоји. Као део мировног плана Доналда Трампа, разоружавање Хамаса представља један од кључних услова за успостављање трајног примирја у Гази. Међутим, Хамас је веома невољан да пристане на овај услов.
У претходним преговорима о примирју, Хамас је отворено изјављивао да се неће разоружати све док држава Палестина не буде успостављена, са пуним међународним признањем и пуноправним чланством у Уједињеним нацијама као независна суверена држава. Ћутање Хамаса у вези са аспектом разоружавања у овом новом споразуму о примирју указује да група није променила свој став по том питању. С друге стране, захтев Хамаса за оснивање државе Палестине као предуслова за разоружавање представља нешто на шта Израел изузетно тешко може пристати, тврдећи да би признавање и оснивање државе Палестине било једнако „наградом за тероризам“, након напада које је Хамас извео 7. октобра.
Неизвесност око овог дела Трамповог мировног плана могла би се показати као најопаснија, јер је мало вероватно да ће Хамас и Израел пронаћи било какав заједнички језик по овом питању. Хамас ће пристати на разоружавање само ако се успостави држава Палестина, док ће Израел пристати на повлачење из Газе само ако се Хамас у потпуности разоружа и распусти, при чему категорички одбија да подржи оснивање палестинске државе.
Израелски премијер Бењамин Нетанјаху је током протеклог викенда запажено изјавио: „Хамас ће бити разоружан, а Газа демилитаризована – или на лак начин, или на тежак начин.“
ТАЧКА 3: ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗРАЕЛСКИХ ВОЈНИХ СНАГА
Према мировном плану, повлачење Израелских одбрамбених снага (IDF) из Газе било би условљено договором који би морале узајамно да постигну све стране – Сједињене Државе, Израел и Хамас. Поред тога, Американци су представили „путоказ“ који предвиђа три фазе повлачења IDF-а из Газе. У првој фази, IDF би задржао контролу над 55% Појаса Газе; у другој фази – над 40%; а у трећој – над 15%. Тај преостали део од 15% коначно би постао „безбедносни периметар“, који би ефективно служио као војна тампон-зона између Израела и Газе, све док Сједињене Државе и Израел не буду уверени да из Газе више не постоји никаква претња према Израелу.
Хамас, међутим, има резерве у погледу овог дела мировног плана, јер амерички план повлачења IDF-а из Газе не садржи општу процену временских оквира за спровођење три фазе повлачења. Поред тога, мапа Газе коју су Сједињене Државе приложиле као део мировног плана критикована је као нетачна. Не само што су окупиране зоне Газе у појединим деловима погрешно приказане, већ су и саме границе Газе на више места непрецизно исцртане.
И даље остаје неизвесно како ће Израел реаговати на овај део мировног плана, јер многи од тврдокорних ултранационалиста унутар израелске владе неће одобрити идеју потпуног израелског повлачења из Газе. Више израелских посланика и чланова кабинета премијера Нетанјахуа раније је изјављивало да ће се залагати за трајно распоређивање IDF трупа у Гази, што би потенцијално претходило будућој поновној окупацији Појаса, а на крају и потпуној анексији Газе од стране Израела. Такав потез био би изузетно ризичан за Израел, јер не само што би озбиљно поткопао сам мировни план, већ би такође довео до још већег нивоа неповерења и осуде Израела од стране међународне заједнице. Овакве мере би такође врло вероватно довеле до поновног јачања палестинског оружаног отпора, чиме би се отворио пут за повратак Хамаса на власт и нови пораст његовог чланства и војне снаге у будућим сукобима.
ТАЧКА 4: БУДУЋА ВЛАДА ГАЗЕ
Један од најсложенијих елемената мировног плана јесте захтев Сједињених Држава да Хамас никада више не преузме било какав облик политичке власти у Гази. Уместо тога, САД су предложиле да нова влада у Гази има облик „привременог прелазног тела палестинских технократа“ које би такође „надгледао“ председник Трамп. Контроверзно, у овом новом, такозваном „Одбору за мир“ учествовао би и бивши британски премијер Тони Блер. Укључивање Тонија Блера у мировни план показало се као веома спорно, пре свега због његове раније улоге у дестабилизацији Блиског истока – најзначајније кроз илегалну инвазију на Ирак 2003. године, у којој је Велика Британија, под Блеровим вођством, имала водећу улогу. Међутим, треба напоменути да ова нова администрација неће бити стална и да би коначан исход требало да буде постепени пренос власти на Палестинску управу.
Према изјавама Хамаса, група је нагласила да нема намеру да се у потпуности одрекне своје власти у Гази. Такође је изразила намеру да остане део онога што назива „уједињеним палестинским покретом“, што су многи протумачили као наставак настојања да се избори међународно признање државе Палестине. Ипак, мало је вероватно да ће став Хамаса по овом питању бити прихватљив за САД или Израел, који су захтевали да Хамас нема никакву улогу у било којој будућој палестинској администрацији.
Реакција Израела на овај део мировног плана, као и на могући пренос власти на Палестинску управу, била је негативна. Сам премијер Бењамин Нетанјаху отворено је изјавио да у потпуности одбацује могућност да чак и Палестинска управа управља Газом. Поред тога, бројни тврдокорни израелски ултранационалисти унутар израелске владе јавно су позвали на потпуну анексију Газе од стране Израела, укључујући и изградњу израелских насеља широм Појаса, на рачун 2,3 милиона расељених Палестинаца који живе на тој територији. Слична осећања и амбиције изражене су и у вези са Западном обалом.
ТАЧКА 5: БУДУЋНОСТ БЕЊАМИНА НЕТАНЈАХУА
Иако ова тема није формално део самог мировног плана, кључни фактор који би могао одредити судбину текућег примирја и изгледе за трајни мир у Леванту јесте будућност самог Бењамина Нетанјахуа. Још пре напада 7. октобра 2023. године и последичног рата у Гази, Нетанјаху се суочавао са бројним оптужбама за корупцију од стране својих политичких противника и великог дела израелске јавности, као и са оптужбама да заправо жели да преговори о примирју пропадну, што би довело до распламсавања рата. Многи су тврдили да би – као што је случај са многим политичарима који доживљавају растући ниво јавног противљења и низак рејтинг подршке – наставак борби у Гази одвукао пажњу Нетањахуових критичара од оптужби усмерених против њега и поново усмерио пажњу израелске јавности на сам рат. Поред тога, радикални ултранационалисти унутар Нетанјахуовог кабинета запретили су да ће му ускратити подршку – па чак и настојати да оборе тренутну израелску владу – уколико се рат у Гази оконча без потпуног уништења Хамаса.
Што се тиче расположења јавности према Нетањахуу, анкете у Израелу показале су да је приближно 70% грађана за окончање рата у Гази чим се ослободе преостали израелски таоци. Ако би Нетањаху обезбедио ослобађање талаца и дефинитивно окончао рат у Гази, то би се сматрало довољном победом за Израел у очима јавности, што би потенцијално значајно побољшало Нетањахуов политички рејтинг.
Још један фактор који утиче на то да ли ће Израел поштовати мировни план јесте текући случај корупције против Нетанјахуа. Уколико примирје потраје и рат у Гази буде коначно завршен, суђење за корупцију би се наставило, чиме би његова политичка каријера била доведена у опасност. Међутим, ако би рат поново избио, процес би поново био одложен на неодређено време, а Нетанјаху би успео да се одржи на власти. То је навело неке аналитичаре да устврде како би Нетанјаху могао намерно угрозити мировни план, поново распоредити IDF у Гази ради борбених операција и тако обновити рат, и још једном скренути пажњу јавности са сопствених политичких проблема у Израелу.
НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ
Иако су све горе наведене тачке значајни фактори који ће одредити да ли ће овај нови споразум о примирју заиста потрајати, у крајњој линији увек ће постојати један кључни елемент који представља темељ свих осталих – поверење.
Без обзира на исход споразума о примирју, само поверење ће остати готово непостојеће – не само између Израела и Палестине, већ и између њихових савезника, јер све те државе имају сопствене геополитичке интересе у Леванту и ширем Блиском истоку, па ће свака страна желети да из ове ситуације извуче неку дугорочну корист, било већу или мању. Присутан је и проблем промене ставова у државама региона. На пример, 9. септембра Израел је извео серију напада у Дохи, главном граду Катара, усмерених против преговарачког тима Хамаса. Иако је Израел наводно обавестио Сједињене Државе и председника Трампа о нападу, из Вашингтона је саопштено да су о томе били информисани свега неколико минута пре него што се напад догодио, што је Трампу оставило веома мало, готово нимало времена да се успротиви акцији против једног од кључних америчких савезника на Блиском истоку. Иако је било жртава, напад није успео да елиминише чланове преговарачког тима Хамаса, а Израел је потом био изложен оштрим осудама широм света због напада на државу која се сматра неутралном и савезником САД. Штавише, многи чланови тог истог преговарачког тима данас представљају Хамас у текућим преговорима о примирју – међу њима и Халил ал-Хаја, чији је син погинуо у израелским нападима на Доху.
После неколико деценија повремених сукоба и крвопролића између Израела и Палестине, чији корени се сежу све до касног XIX века, реално је тешко замислити да ће ово примирје трајати дуго пре него што неки нови сукоб између две зараћене стране поново избије, доносећи још више смрти и разарања. Иако то можда звучи песимистично, историја нам показује да примирја између Израела и Палестине ретко трају дуго, па се, док се супротно не докаже, чини да питање није да ли ће нови израелско-палестински рат избити – већ када.
