USAID је основан 1961. године од стране америчког председника Џона Ф. Кенедија као део „шире политике” САД током Хладног рата. Званична намена агенције била је пружање „финансијске, техничке и хуманитарне помоћи земљама којима је била потребна подршка за економски и друштвени развој”. Организација делује у више од 100 земаља широм света и запошљава око 10.000 људи, од којих две трећине раде у иностранству. Занимљиво је да агенција у почетку није била део структуре других министарстава, укључујући Стејт департмент, који је одговоран за спољну политику САД. Временом се испоставило да је USAID итекако зависна структура.
НА ИВИЦИ ОЧАЈАЊА
Агенцију су више пута оптуживали за нетранспарентно управљање фондовима. Управо је то скренуло пажњу администрацији Доналда Трампа, која је тежила да смањи буџетске трошкове за чак трилион долара годишње. Међу бројним извршним наредбама које је Трамп издао у првим данима своје администрације, најзапаженија је она под насловом „Преиспитивање и усклађивање стране помоћи САД”. Овом наредбом уведена је 90-дневна пауза за испоручивање ,,америчке развојне помоћи” широм света – изузимајући, наравно, Израел. Наредба забрањује исплату федералних средстава било којим „невладиним организацијама и међународним организацијама” које су задужене за спровођење америчких програма помоћи. Последица ове извршне наредбе јесте да је у кратком року, од свега неколико дана, стотине „радника” USAID-а послато на неплаћено одсуство или су отпуштени. Новинар „Вашингтон поста” Џон Хадсон је изјавио да су званичници USAID-а наведену директиву о „страној развојној помоћи” доживели као „шок”, што их је довело до ивице очајања и до упитаности о сопственој будућности.
„ЧУВАР СЛОБОДЕ“ У КРИМИНАЛНОМ МИЉЕУ
Велики новчани издаци за USAID утицали су на америчке пореске обвезнике да постепено „отворе очи“, док је Трамп изјавио да му се ти издаци не допадају и да је спреман да иде до краја у борби за буџетска средства. У расправу се укључио и Илон Маск, назвавши USAID „криминалном организацијом“. У својој намери да компромитује агенцију, Маск је делио изјаве и видео-снимке Мајка Бенса, бившег службеника у администрацији Доналда Трампа, који сада води Фонд за онлајн слободу (Foundation for Freedom Online – FFO). FFO се представља као „чувар слободе говора на интернету“. Фонд подржава програме који се залажу за „слободу изражавања и размену идеја“ на интернету и објављује извештаје о кршењу ових принципа. У Стејт департменту, Бенс је био заменик помоћника државног секретара за међународну комуникациону и информациону политику, што значи да је вероватно добро упознат са начином рада USAID-а. Према информацијама из Трампове администрације, чак ни у Белој кући нико није знао детаље о трошењу буџетских средстава USAID-а, укључујући податке о корисницима средстава и извођачима радова.
ПАНИКА ОД НИКАРАГВЕ ДО УКРАЈИНЕ
Трампова наредба је шокирала вашингтонску хоботницу за „међународни развој“ и изазвала пометњу у систему тзв. „Beltway Bandits“ – низу приватних компанија у области Вашингтон DC-а чији је главни посао пружање консултантских услуга влади САД. Овај термин има погрдан тон, јер сугерише да те компаније, попут разбојника, „пљачкају“ и користе великодушност федералне владе и хране се на њеном финансијском „кориту“. Прекид финансирања USAID-а изазвао је панику у иностранству. Од Латинске Америке до Источне Европе, тј. од Никарагве до Украјине, САД су уложиле милијарде у невладине организације и медије како би подстакле обојене револуције, све под плаштом „промоције демократије“. Док се полако, али сигурно, „хиљаду тачака светлости“, како је Џорџ Буш називао апарат америчке „меке моћи“, полако гасе, про-западни медији налазе се на рубу егзистенције, док се целокупна НВО машинерија за промену режима налази у стању очаја и неизвесности.
БУДУЋНОСТ УКРАЈИНСКИХ ,,ЛИБЕРАЛ-НАЦИСТА“
Још од распада СССР-а, САД су уложиле милијарде долара у Украјину како би од ње створиле „анти-Русију“, финансирајући спровођење обојених револуција подстицањем антируске опозиције – нарочито њеног најекстремнијег, нацистичко-бандеровског крила. Бивша помоћница државног секретара за источну Европу, Викторија Нуланд, изјавила је у Кијеву 2009. године: „Уложили смо 5 милијарди долара како бисмо помогли Украјини“ да „изгради демократске вештине и институције“ које би јој омогућиле да „постигне европску независност“. Симбиоза бандеризма и „демократских вештина и институција“ представља главну одлику друштвеног експеримента који спроводе невладине организације и прозападни медији. Не треба сумњати у њихову ефикасност – довољно је напоменути да главни носиоци украјинског национализма више нису људи попут Олега Тјагнибока, унијате и Галичанина, лидера странке Свобода, већ дојучерашњи етнички Руси, навијачи харковских фудбалских клубова, који чине главнину припадника бандеристичке јединице „Азов“. Још један детаљ који привлачи пажњу јесте изјава Мајка Пенса из марта прошле године: „Када се прашина слегне, сазнаћемо да је Украјина била највећа операција ЦИА у историји.“ Овом изјавом коментарисао је чланак The New York Times-а у којем се наводи да је ЦИА, након државног удара 2014. године, успоставила 12 тајних војних база у Украјини. Наводно, агенција је снабдевала Кијев обавештајним подацима за ракетне нападе, пратила кретање руских трупа и помагала у одржавању шпијунских мрежа.
ДЕСНИ СЕКТОР-БОРЦИ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ?
САД су устројиле украјинско цивилно друштво и „напојиле“ масним грантовима уочи Мајдана 2014. године, стварајући преко ноћи мрежу прозападних медија. Међу тим медијима нарочито се истицао Hromadske, који је агитовао за свргавање председника Виктора Јануковича, подстицао рат против руског становништва на истоку земље и величао нацисте који су се борили против Црвене армије током Другог светског рата. Не треба заборавити да су припадници нацистичке организације Десни сектор кључно допринели организовању преврата и да су у наведеном медију представљани као борци за „демократске промене“ и „владавину права“. Међутим, Трамповом наредбом, Hromadske је остало без својих финансијских спонзора. Исто се догодило и осталим водећим украјинским медијима који су настали након Мајдана – Ukrinform, Internews и VoxUkraine. Поред медија, и званичне институције Украјине финансијски су подржаване из истог извора. Министарство културе и стратешких комуникација, као и Канцеларија заменика премијера за европску и евроатлантску интеграцију – оба тела наменски створена за пропагирање рата против Русије – такође су била међу примаоцима средстава USAID-а. Да бисмо разумели колико је била у фокусу интересовања USAID-а, довољно је напоменути да је Украјина од 2021. до 2024. године добила 30,6 милијарди долара, што чини 21% укупне „помоћи“ ове агенције.
УКРАЈИНСКИ МЕДИЈИ НА АМЕРИЧКИМ ГРАНТОВИМА
Украјински председник Володимир Зеленски је на платформи X прокоментарисао да су „важни програми“ који у потпуности зависе од „подршке САД“ сада „суспендовани“ као резултат Трампове извршне наредбе. Најавио је да ће „одређене кључне иницијативе“ бити „финансиране из унутрашњих ресурса“, док је истовремено затражио од „европских партнера“ да „повећају“ своје донације.
Ако узмемо у обзир да је Украјина, од избијања рата, потпуно економски девастирана, као и чињеницу да исплата плата у јавном сектору зависи од донација USAID-а, нејасно је који су то „унутрашњи ресурси“ који би могли да финансирају те „важне програме и иницијативе“. Међутим, водећи украјински медији упутили су званичне апеле својим читаоцима за финансијску помоћ како би могли да наставе са радом. Према подацима украјинског Института за масовне информације, око 90% украјинских медија „зависи од америчких грантова“.
ОРТЕГА ИЗБЕГАО ГАДАФИЈЕВУ СУДБИНУ
Сличне проблеме имају и проамеричке организације у Никарагви, где је Вашингтон, од поновног избора левичарског Сандинистичког ослободилачког фронта 2006. године, уложио десетине милиона долара у десничарске медије и разне опозиционе групе. Ове стране агентуре редовно извештавају и шире дезинформације, подстичу насиље против владе и њених присталица. Њихови извештаји представљају главне изворе информација о стању у држави, које западни медији користе у својим саопштењима и вестима. Према извештају портала The Grayzone, никарагвански опозициони медиј Kanal 15 (100% Noticias), који је финансирао USAID, био је главни организатор агресивне кампање подстицања на револуцију током 2018, када је пропао покушај државног удара и том приликом је погинуло на стотине људи.
Побуна је избила због декрета о реформи социјалног осигурања који је председник Данијел Ортега покушао да донесе. Међутим, иако је повукао одлуку о декрету, протести су се толико распламсали да је претила опасност од избијања отвореног грађанског рата. Покушај државног удара здушно су подржавали не само западни медији, већ и званичници САД, и то на необично директан и огољен начин. Док је 100% Noticias више пута објављивао отворене позиве на убиство председника Данијела Ортеге, његов директор, Мигел Мора, у интервјуу новинару Максу Блументалу изјавио је да је америчка војна интервенција једини начин да се Ортега свргне с власти. Када је никарагванска влада коначно затворила овај медиј и покренула судски поступак против Море, Вашингтон је одговорио оптужбама за репресију и запретио озбиљним санкцијама. Иако се овај инцидент догодио у време Трамповог првог мандата, треба напоменути да је случај Никарагве можда кључни индикатор његовог радикалног заокрета у спољној политици. Ускраћивањем помоћи USAID-а разним „демократским и хуманитарним“ организацијама које су учествовале у немирима 2018. године, попут студентске организације Универзитетски покрет 19. април, привредне коморе Врховни савет за приватна предузећа или партије Сандинистички покрет обнове, онемогућено је избијање нових обојених револуција које су од 2006. године константно претиле председнику Ортеги.
КРАЈ ГРУЗИЈСКЕ АГОНИЈЕ
Грузија се суочила са низом покушаја обојених револуција од почетка 2023. године, као одговор на потез владе Ираклија Кобахидзеа у вези са доношењем закона о регистру страних агената, што је приморало више од 25.000 организација да открију изворе свог финансирања. Зато не изненађује бес ових сенки америчке „меке моћи“ због прекида „спољне развојне помоћи“. С друге стране, власт је са задовољством примила ову вест, до те мере да су поједине личности исказивале претерани оптимизам. Тако је шеф парламентарне већине владајуће странке Грузијски сан, Мамука Мдинарадзе, изјавио да закон о страном финансирању „више неће бити потребан“ након Трампове извршне наредбе. Стране агентуре које су последњих година организовале и спроводиле хаос на улицама Тбилисија, са циљем смене власти и довођења неког Сакашвилија 2.0, сада су остале без новца, што значи да је, за сада, пут за обојену револуцију у Тбилисију затворен. Локални медиј на енглеском језику, Georgia Today, објавио је 30. јануара чланак у коме се наводи да је „будућност њиховог финансирања неизвесна“, док сличне организације већ отпуштају раднике или их шаљу на принудни одмор. Такође се истиче да „неки програми и пројекти могу имати проблема са поновним покретањем после привременог прекида, с тим што ће поједини пројекти бити трајно укинути.“ У чланку се такође наводи да је финансирање USAID-а „кључно за развој земље“, јер је од 1992. године до данас у Грузију ушло „више од 1,9 милијарди долара помоћи“.
ДОНАЦИЈАМА ДО ЛАКШЕ ПЉАЧКЕ
До доношења Трампове наредбе, само је USAID инвестирао у 39 програма широм земље, у укупној вредности од 373 милиона долара, и обезбеђивао годишњи буџет који је износио више од 70 милиона долара. Ове „донације“ су се углавном фокусирале на „промовисање економских реформи“ и „већа улагања у приватни сектор“, што је омогућавало лакшу финансијску експлоатацију и пљачку Грузије. Како је наведено у есеју LeftEast, НВО финансиране из иностранства деценијама су „разарале грузијске институције, суверенитет и демократију“.
„Грузијски активисти добро знају шта се од њих очекује, које понашање се кажњава, а које награђује: бити критичан према влади на Фејсбуку донеће вам више грантова него бити изван друштвених мрежа... Донатори чак надгледају профиле активиста, који могу да трпе последице за објављивање погрешних ствари.“
ЕКСПЛОЗИЈА БАЛКАНСКОГ НВО БУРЕТА
На Балкану је USAID повезан са ЦИА-ом, NED-ом, фондацијом Open Society Џорџа Сороша и са широким спектром невладиних организација и медија који су се инфилтрирали у све сфере јавног живота. После грађанског рата 1992–1995, Босна и Херцеговина је постепено претворена у de facto колонију ЕУ и САД, чије се државне институције, како на републичком нивоу, тако и оне у оквиру Федерације БиХ, налазе под контролом и у служби страних интереса. Довољно је напоменути да у Уставном суду БиХ седе судије које немају држављанство БиХ, као и да се одлукама тзв. Високог представника могу суспендовати или доносити нови закони. Још крајем 90-их, поједини западни медији доводили су у питање легитимитет и ефикасност новоствореног протектората. The New York Times је још 1998. упозоравао да америчка доминација у Босни доводи у питање одрживост једне творевине која не може да опстане без сталних инфузија стране помоћи. Данас у Сарајеву делује око 25.500 западно-финансираних НВО-а. Суспензијом „стране развојне помоћи“ повећао се ризик од гашења хиљада радних места широм Балкана. Према истрази Balkan Insight-а, медија који је из поузданих извора означен као продужена рука британске обавештајне службе, „обустава финансирања одмах је погодила низ организација у Босни и Херцеговини, Албанији, на Косову, у Северној Македонији, Црној Гори и Србији.“
ЕФЕКТИВНО ГАШЕЊЕ
Од 2020. до краја 2024. године, Вашингтон је уложио невероватних 1,7 милијарди долара у наведене државе – у невладин сектор, „грађанско друштво“, државне институције и пројекте који се крећу од људских права до енергетске ефикасности – али без видљивих резултата и друштвеног ефекта. Тренутно су сви пројекти замрзнути док се не заврши процена њихове ефективности. „Радници“ НВО-а, који су говорили за Balkan Insight, страхују да обустава америчке помоћи можда није привремена. Један извор је нагађао да је извршна наредба „један мек начин за трајно укидање ових фондова“. Када су новинари, ради појашњења, контактирали локалне канцеларије USAID-а, добили су штур одговор – послат им је линк саопштења у којем се цитира изјава америчког председника: „Сједињене Државе више неће слепо давати новац без повратне користи за амерички народ. Преиспитивање одлива новчане помоћи је у интересу америчких пореских обвезника и то није само исправна ствар – то је морални императив.“ Очигледно је да нова администрација није забринута што су читави „пословни“ сектори на Балкану ефективно угашени.
ОД ТИРАНЕ ДО СКОПЉА
Чак и у Албанији, традиционално проамеричкој земљи са снажним лобијем у Вашингтону, суспендовано је 30 амерички субвенционисаних пројеката, укључујући финансирање судова, тужилаштва, министарстава одбране, образовања, спорта и финансија. У Северној Македонији, где се већина америчке помоћи дистрибуира преко USAID-а и NED-а, стопирано је 72 милиона долара намењених за 22 пројекта. Осим тога, суспендовано је и шест ширих регионалних иницијатива укупне вредности 140 милиона долара.
У Србији, као и у другим споменутим балканским државама, ситуација је слична, с тим што је Србија економски и демографски најјача, није део НАТО-а и има изразито проруски настројено становништво. Те чињенице нису непознате USAID-у и NED-у, због чега су, још од 2000. године, посветили велику пажњу изградњи НВО сектора у Србији. Примера је безброј – довољно је напоменути да је донедавно на званичном сајту Народне скупштине Републике Србије стајао лого и напомена да је USAID помогао у изради тог сајта.
СЕЛЕКЦИЈА ПОДКАСТА
Међутим, занимљива је појава једне платформе за претраживање подкаста у Србији – Podcast.rs. Наиме, на званичној страници стоји да је израду сајта Podcast.rs помогао USAID. Оно што је посебно занимљиво јесте да на овом претраживачу нису доступни сви подкасти који постоје у Србији. Подкасти су селектовани тако да се могу претраживати само они који су такође подржани од стране USAID-а. Реч је о великом броју подкаста који се баве различитим темама. Неки имају доста пратилаца и прегледа, попут Agelast-а, док су други прилично минорни и безначајни. Ипак, и једни и други располажу подједнако скупом опремом и имају готово униформисан изглед студија, што је само по себи индикативно. На сајту Беле куће недавно се појавио списак новчаних издатака у којем се USAID оптужује за расипништво. Посебно је истакнуто да је издвојено 1,5 милиона долара за „унапређење једнакости и инклузивности у радним колективима и пословним заједницама Србије“.
БЕЗ ПРЕУРАЊЕНИХ ЗАКЉУЧАКА
Док су критичари извршне наредбе упозоравали Трампа да ће његова одлука довести у питање ширење „меке моћи“ и утицаја на глобалном југу, сам чин ,,сечења пипака“ USAID хоботнице може бити од двоструке користи. За САД је кључно да изгради нови тип ,,меке моћи“ и да се дистанцира од неоконзервативног и клинтонистичког модела који је спровођен у знаку обојених револуција. Нови имиџ САД биће земља која је “спасила свет“ од државних удара и woke идеологије. Корист од сламања хоботнице имаће и земље на које је она утицала, што није потребно додатно образлагати.
Међутим, овакви закључци могу бити преурањени, посебно за државе које деценијама трпе последице америчке „спољне развојне помоћи“, у виду економске девастације, државних удара и промена културних кодова. „Пауза“ у америчкој помоћи можда ће бити само привремена мера, или ће средства намењена за „меку моћ“ једноставно бити преусмерена за оштрију, тврђу моћ, која ће имати озбиљније последице широм света.
