Клекните, Румуни

Нешто пре 20. јануара 2024, румунски новинар Маријус Тука је у јавном простору позвао Румуне да пишу новоизабраном председнику Сједињених Америчких Држава и упознају га са ситуацијом у Букурешту. Не знам какав је ефекат његово подстицање имало, у смислу да не знам – барем међу онима који су мени блиски, очигледно не – људе који су ставили руке на тастатуру – и писали Доналду Трампу.

Од почетка морам да разјасним једну ствар: сама идеја писања страном - у овом случају америчком - председнику са захтевом да он реши домаће проблеме две су потпуно неспојиве ствари. То је зато што страно мешање у унутрашње ствари једне државе, укључујући и Румунију, није дозвољено.

Друго, морају се анализирати писма која су се појавила у јавном простру упућена председнику Сједињених Америчких Држава. Осврнућу се на два – не знам да ли их је било више, нисам наишла ни на једно, укратко, релевантно. Али оно што је релевантно налази се у посланицама о којима желим да говорим у наставку.

Осврнућу се, пре свега, на писмо Маријуса Туке..

„РУМУНИ, ПИШИТЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ!“

“Пишем Вам као дубоко забринут грађанин Румуније, поносне чланице НАТО-а и Европске уније, која је Сједињене Америчке Државе увек посматрала са великим поштовањем. Током деценија, румунски народ је видео Сједињене Државе као симбол демократије, слободе и правде – вредности које су инспирисале и водиле наш посткомунистички пут. Данас вам, међутим, пишем у време дубоке неизвесности и забринутости у вези са демократским принципима који уједињују наше нације,”написао је Тука у свом писму Трампу, детаљно излажући ситуацију у земљи.

Он говори о ситуацији у Румунији – конкретно о поништењу првог круга избора.

Иако Тука тврди да његово писмо није захтев за мешањем у унутрашње ствари Румуније, већ апел за принципијелан став лидера слободног света који подржава вредности које нас уједињују као савезнике и партнере, чини се да га следећи редови демантују:

Господине Председниче, ваша победа и непоколебљива посвећеност демократији инспирисали су милионе широм света, укључујући и овде у Румунији. Молимо вас да нам се придружите у овом критичном тренутку у историји наше нације, подсећајући свет и наше лидере да се демократија мора одржати кроз транспарентност, одговорност и поштовање владавине права. Хвала вам на пажњи за ову хитну ствар. Остајем оптимиста да ће уз вашу подршку Румунија наставити да буде поуздан савезник и пример демократије у источној Европи и свету. Ваш, ....

ЗАОСТАВШТИНА АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА

Хајде да ближе погледамо писмо. Шта Тука каже на крају? „Румунија ће и даље бити поуздан савезник и пример демократије у источној Европи и свету.”

Шта значи „поуздан савезник“? То може значити само једно: да ће Румунија безусловно пратити сваку директиву која стигне из Вашингтона и, штавише, издвајати 5% свог БДП-а за одбрану, како жели нови председник САД, Доналд Трамп. Зар Мариус Тука не зна—или је заборавио—говорећи о владавини права, да је један од америчких амбасадора у Букурешту, Марк Гитенштајн, помогао да се успостави такозвана владавина права у Румунији, која се заснивала на звецкању лисица, подсећајући на Секуритате пре 1989? (Извор)

Почасни члан Румунске академије Трампу: Молим вас да интервенишете у име слободе Еуђен Михаеску, члан Румунске академије, је, за разлику од Туца, много директнији у свом писму Трампу. Можда то долази и из чињенице да Михаеску има двојно, румунско и америчко, држављанство.

У ИМЕ СЛОБОДЕ, ПРАВДЕ И ПОШТОВАЊА ЉУДСКИХ ПРАВА

Након што је Трампу рекао да је у јулу 1989. године лично илустровао чланак који је Трамп објавио у The New York Times и упознао га са ситуацијом у Румунији, Михаеску закључује своје писмо на следећи начин:

„Молимо вас да интервенишете у име слободе, правде и поштовања људских права. Све што треба да урадите је да посаветујете румунске институције да поштују румунски устав, и самим тим да дозволе да се други круг избора одвија нормално, јер нема доказа да је изборни процес био мањкав због интервенције непријатељске стране силе“.

Па шта Михаеску жели? Да Трамп да „препоруке.“ Не могу а да се не запитам колико је пута Михаеску тражио од Американаца—не нужно на овом нивоу, наравно—да се мешају у унутрашње послове Румуније.

Уместо закључака...само осећај дубоке горчине...