Када је немачка министарка из редова социјалдемократа, Ненси Фезер, забрану угледног немачког недељника „Компакт“ поздравила речима да је то „тежак ударац екстремитичкој сцени“ светска јавност је упозорила да се у борби против „фашизма“ Немачка опасно приближава његовим границама. Немачка, пак, јавност, овако брутално гушење слободе говора назвала је репризирањем мера Трећег Рајха. Тежина преступа привремено забрањеног немачког часописа мерила се количином слободних садржаја, а интервју са Маријом Захаровом показао се као кобна грешка. Недуго по затварању, главни уредник Јурген Елзесер изашао је у јавност са речима: И наравно неће ми забранити да говорим-ја сам присталица Путина“.
Ништа тако јасно није разобличило меру демократије у Немачкој као забрана Компакта –вест која је уздрамала цео слободомислећи свет. Покушавајући да вас ућутка- шта демонстрира званични Берлин, или прецизније- шта би желео да сакрије од очију немачке јавности?
Влада у Немачкој покушава да ућутка све слободомислеће грађане. То се не односи само на привремену забрану „Компакта“ већ и на припрему забране највеће опозиционе странке- Алтернативе за Немачку. На делу је покушај елиминисања опозиционих гласова, пре свега оних који заговарају антиратну политику. Идеја је да све што би могло да омета припрему рата и конфликта између Русије и Немачке требало да нестане. То се посебно односи на „Компакт“- најснажнијег заговорника немачко-руског пријатељства. Реч је о најчитанијем магазину, са највећим дометом, који за све године постојања на немачкој јавној сцени никада није био осуђиван нити се суочавао са правним проблемима. Дакле, у том смислу он је потпуно невин. Такав један магазин је, у мрком мраку, преко ноћи, и уз асиситенцију полиције, забрањен.
У околностима када Немачка процесуира сваки глас који није на главном току званичне политике Берлина- рећи да Путин ужива све ваше симпатије – делује надреално. Одмазда је била очекивана?
Не само да сам изразио симпатије према Путину, већ сам више пута нагласио да подржавам Путина. У Немачкој рећи да показујете разумевање за Путина је већ нешто што вам може донети публицистичку смртну пресуду. Отишао сам корак даље, и несумњиво да је то утицало на покушај забране „Компакта“.
Други „смртни грех“ био је интервју са Маријом Захаровом. Да ли је разговор са портапаролом руског министарства био непосредан повод за рацију и упад полиције у просторије редакције?
Само неколико дана пре рације, на видео каналу смо објавили интервју са Маријом Захаровом. Не остављам простор за сумњу да је овај интервју изазвао бес режима јер се такве позиције и ставови у немачким медијима не могу видети. Ми морамо и даље рачунати са непријатељством режима. Што се забране тиче, судије су се изјасниле за нас што је ствар која нам чини радост и показује да фашистички режим нема тоталитарне карактеристике и да постоје слободне и демократске снаге у земљи, пре свега у оквиру судства, са којима се може рачунати.
Немци деле ваше симпатије према руском председнику?
Путин је човек који улива наду многим Немцима, а томе у прилог говори број људи који пасионирано прати „Компакт“, медиј који се залаже да сарадњу са Русијом и увек објективно приступа стварности. Интервју са Захаровом погледали су милиони људи, заинтересовани да сазнају шта она мисли, шта се дешава у Русији, какав је поглед из Кремља, како на свеукупну ситуацију гледа Министарство спољних послова РФ. Велики број Немаца наклоњен је Русији и критички се односи према мерама Владе која несебично и на ушртб интереса сопствених грађана заузима страну у рату-украјинску, разуме се.
Како објашњавате чињеницу да Влада није расположена да уважи резултате гласања, односно вољу народа, који је на овим рефендумским изборима изнео своје мишљење о Русији?
Разлог треба потражити у чињеници да је Немачка окупирана земља и да се кључне одлуке не доносе у Берлину већ Вашингтону. Уосталом, на територији Немачке не можете видети руског војника, али зато овде постоји највећи број америчких војних база на Старом континенту. Чињеница је да АфД постаје све снажнија и снажнија. На истоку земље странка је узела скоро трећину гласова, на савезном нивоу неких 20 процената, што је после читаве кампање мржње против њих, више него добар резултат. Алтернатива за Немачку ће наставити да расте. То је велики проблем за владајуће партије које у покушају да зауставе раст Алтернативе, оснивају вештачке опозиционе партије. То се у првом реду односи на Савез Сара Вагенкнехт, који је на овим изборима узео 10 до 15 посто процената гласова из корпуса Алтернативе. Иако би коалиција ове две странке била природна, будући да обе имају доста сличне програме у смислу да су пријатељски настројене према Русији и критички се односе према Америци, Савез Саре Вагенкнехт одбацује такву могућност и наставља да шири лажи да Алтернативом за Немачку владају фашисти. Управо ових дана ситуација се додатно заоштрава у смислу да је Савез Саре Вагенкнехт у три покрајине на истоку старим партијама испоставио два услова-врло значајна- један је улажење у преговоре са Русијом и други заустављање стационирања америчких ракета у Немачку што би требало да се догоди од 2026.
Услови које старе партије тешко могу да прихвате...Да ли то отвара нови простор за АфД?
Долазимо у ситуацију да би формирање Владе која би искључивала АфД, како је било планирано - план који ипак може пропасти. У случају да Влада не може да се образује следи расписивање нових избора на којима би АфД добила још више гласова и даље наставила да расте. Уколико се, пак, Влада образује, то би значило да је Сара Вагенкнехт морала да одустане од својих ултиматума што даље значи да би разочарала своје бираче и последично на следећим изборима њени гласови вероватно би отишли АфД. Ситуација је таква да све ради за АфД, независно од субјективне воље Саре Вагенкнехт.
На страницама „Велта“ Михаел Гис прогнозира да би рат Немачке са Русијом могао да букне у наредних пет година. Да ли немачки тенкови у Курској области опомињу да упозорење команданта регионалне команде Бундесвера треба озбиљно схватити?
Влада каже да до 2029. постоји отворена претња и могућност рата са Русијом. Међутим, без обзира на то колико је кампања мржње према Русији, сама по себи, одвратна, она је безпоследична из разлога што је немачка производња оружја смешна у поређењу са производњом оружја Русије. Друго, остале чланице НАТО-а испоручују Украјини много више оружја него Немачка. Мишљења сам да се питање везано за Украјину мора решити много пре 2029. и то у наредних 12 месеци када ће Русија остварити своје циљеве и последично приморати Зеленског и НАТО да попусте.
То би условило и прекомпозицију Европе..
Повољан исход рата и победа Русије биће увод у катастрофалну ситуацију, велика превирања, и преиспитивање позиције НАТО и ратнохушкачких снага било да се оне налазе у Вашингтону, Лондону или Бриселу. Уздрмавање НАТО-а могло би да се упореди са резултатима Вијетнамског рата чиме би се отворио простор за рационалне снаге и стварање мировног појаса и мировног савеза држава у централној Европи, где се на Србију рачуна као на један од стубова, али и на Словачку, Мађарску и друге земље као што су Румунија, Бугарска и Аустрија. Мировни појас омогућио би сарадњу држава са Русијом-од Северног мора до Јадрана и Црног мора.
Србија вам неће заборавити да сте један од ретких интелектуалаца који је подржао Слободана Милошевића у тренутку када је цео Колективни Запад показао спремност да га ритуално жртвује као „злочинца“ и непријатеља демократског света. У чему се по вама састојао његов “злочин“?
Слободан Милошевић је мој херој. Преко њега сам постао српски патриота и тек пошто сам постао српски, постао сам и немачки патриота. Срби и Милошевић су ме научили патриотизму. Пре него што сам студирао Слободана Милошевића и лично га упознао у његовим тешким тренуцима у Хагу, био сам типичан левичар са свим грешкама које типичан левичар прави. Средином деведестих мислио сам у типично левичарској шеми да империјалистички Запад, дакле Америка, води рат против социјалистичке Србије. Међутим, после сам установио да Милошевић ради нешто много паметније, да ствара савез између левице и деснице, оно што се у Немачкој назива попречним фронтом. Дакле, све снаге било да су леве или десне, партизани или четници, требало је ујединити у одбрани Отаџбине. Таквом начину размишљања научио ме је Милошевић. Сва моја уверења била су уздрмана. Било је то нешто што се може упоредити са оним што је урадио Галилео Галилеј. И данас када упаднем у депресивно расположење вратим се на снимке говора Милошевића са Газиместана или његов разговор са Србима на Косову пољу када је изговорио чувене речи „Нико не сме да вас бије“.
