Андраш Ласло је мађарски политичар и члан владајуће странке Фидес премијера Виктора Орбана. Изабран је за посланика у Европском парламенту 2024. године и припада десничарској, суверенистичкој групи „Патриоте за Европу“.
Како се земља приближава новом изборном циклусу, он говори о непрозирним мрежама финансирања невладиних организација, текућим истрагама у вези са утицајем САД и ЕУ, значају Мађарске на међународној сцени и планираним сарадњама са личностима попут Илона Маска и чланова Трампове администрације.
Честитамо на недавном именовању за владиног комесара задуженог за истрагу политичког утицаја USAID-а у Мађарској. Како напредује ваш рад на овој истрази? Можете ли нам рећи више о планираној сарадњи са личностима попут Илона Маска, представницима Трампове администрације и другима?
Након што је Доналд Трамп ступио на дужност, САД су суспендовале сва плаћања кроз USAID. Ова америчка агенција за међународни развој дуго је деловала у сарадњи са Стејт департментом, ЦИА-ом и Министарством одбране. Многе институције су радије препуштале пројекте USAID-у, али то је било варљиво.
Када људи помисле на развојну помоћ, замишљају хуманитарне напоре — реаговање на природне катастрофе, спречавање епидемија или обнову ратом разрушених подручја. Али оно што је открила Трампова администрација — и што су многи од нас, укључујући и овде у Мађарској, такође приметили — јесте да су многи од тих такозваних развојних пројеката били заправо средства за ширење левичарских политичких агенди у иностранству.
У Мађарској се већ годинама активно боримо против страног политичког мешања. Усвојили смо закон који обавезује организације које добијају више од 20% средстава из иностранства да то јавно прикажу на својим веб-сајтовима. Међутим, ЕУ нас је приморала да тај закон укинемо. Упркос томе, сведоци смо великог страног утицаја на нашим парламентарним изборима 2022. године — преко 10 милиона долара. Да је исход био другачији, данас не бисмо имали ову владу.
Како се избори поново приближавају следеће године, одлучни смо у намери да спречимо слично мешање. Посвећени смо одбрани нашег суверенитета, наше слободе и наших демократских институција од спољног уплитања.
Интересантно је да чак и у Сједињеним Државама – из самог система мешања који је раније водила Бајденова администрација – сада долази до извесног заокрета. Све су гласнији позиви да се развојна политика поново фокусира на стварни развој, уместо на страначке политичке циљеве или идеолошке „woke” пројекте. Та промена је добродошла.
Као одговор на то, мађарска влада је именовала владиног комесара који ће истражити ове појаве — и мени је поверена та улога. Сарађиваћу са америчким партнерима како бих прикупио податке о овим пројектима и помогао да Мађарска предузме неопходне кораке у заштити свог демократског интегритета.
Можете ли са јавношћу поделити неке информације о ономе што је ваша истрага — или сарадња са Илоном Маском — открила о мађарским НВО, њиховим активностима и изворима финансирања?
До сада је откривено да је постојала јасна намера да се прикрије прави извор финансирања ових пројеката. У већини случајева, USAID није директно потписивао уговоре са добитницима грантова или извршиоцима пројеката у Мађарској. Уместо тога, новац је прослеђиван кроз више нивоа — два, три, понекад чак и четири слоја — координирајућих агенција, секундарних програма и подгрантова. То је створило намерно нејасан и непрозирни систем дизајниран да прикрије порекло и природу финансирања.
У многим случајевима, нека нејасна страна организација потписивала је уговор са координирајућим телом у Мађарској, које је потом дистрибуирало средства. Док у већини случајева знамо која су мађарска тела укључена — како она која деле средства, тако и она која их примају — оно што остаје скривено су посреднички слојеви. Те координационе агенције и механизми чине цео систем изузетно непрозирним.
Не знамо ко је доносио кључне одлуке, зашто су одређени грантови додељени, како су износи финансирања одређени или по којим критеријумима су изабрани примаоци. Такође није јасно шта су стварни резултати тих пројеката — шта је постигнуто, нити како су примаоци грантова оправдали трошење новца према донаторима. И наравно, ниједан од тих такозваних развојних грантова није претходно био консултован са мађарском владом.
Као да је цео систем био намерно осмишљен да прикрије порекло новца.
Многе организације које делују на терену у Мађарској истовремено примају средства из различитих извора — и од ЕУ и од приватних фондова, попут Фондације Сорош. Те групе, често повезане са левичарским медијима и НВО сектором, у великој мери зависе од државног финансирања — како из САД, тако и из ЕУ. Годинама су добијале значајну финансијску подршку за спровођење пројеката, али њихове активности често одражавају политичку пристрасност. Када читате мађарске медије или посматрате деловање ових организација, посебно у супротстављању конзервативним политикама, јасно се види да је реч о политичком утицају који подрива мађарску демократију.
Од када је USAID обуставио финансирање на глобалном нивоу, да ли сте приметили неке промене у начину рада тих НВО и медијских кућа? Да ли је нека од њих морала да се затвори или и даље имају довољно средстава да наставе своје активности упркос губитку америчке подршке?
Већина тих организација и даље функционише. Влада САД и USAID обећали су да ће обуставити пројекте који се фокусирају на владавину права, изградњу демократије, борбу против корупције и политички активизам, те да ће развојна средства ограничити искључиво на праву развојну политику. Иако је то позитиван корак, остаје нејасно колико је новца већ упумпано у систем пре замрзавања финансирања.
У Сједињеним Државама, левица се снажно противи овом укидању финансирања, користећи судове како би извршила притисак на владу да ослободи замрзнута средства. Паралелно с тим, воде медијску кампању о наводним глобалним последицама обуставе — нарочито у контексту дечјих смрти — како би створили психолошки и правни притисак на администрацију.
Као посланик у Европском парламенту, видим да институције ЕУ, нарочито Европска комисија и већина у парламенту, желе да попуне финансијску празнину коју је оставио USAID. Постоји јасна политичка воља унутар глобалистичких, левичарских мрежа у Европи да обезбеде опстанак ових организација — можда са мање средстава, али и даље функционалних.
Као мађарски патриота, ценим суверенитет и не желим никакво страно мешање у изборе у мојој земљи, било кроз незаконито финансирање кампања или на друге начине. Иако верујем да конзервативне партије треба да сарађују и размењују искуства, нарочито у разумевању како левица функционише у сенци, не мислим да десница треба да имитира те мреже. Уместо тога, треба да разоткријемо и боримо се против незаконитог и неморалног страног утицаја на наше изборе.
Недавно сте позвали Европску комисију да објави све уговоре које има са невладиним организацијама. Шта мислите, како ти уговори изгледају?
Ја, као и други посланици Европског парламента, захтевали смо приступ подацима о томе како се троши новац пореских обвезника ЕУ. Било је више скандала, укључујући и онај почетком ове године, када је Европска комисија плаћала „зелене“ НВО како би лобирале Европски парламент за још радикалније еколошке политике. То је нанело озбиљну штету европској пољопривреди, енергетском сектору, индустрији и домаћинствима. Незаконито је и неморално да извршна власт користи новац пореских обвезника да лобира законодавну власт.
Чак је и нови европски комесар признао да је коришћење фондова ЕУ у те сврхе крајње неприкладно. Поред тога, и даље немамо приступ хиљадама уговора, укључујући комплетан уговор о набавци вакцина против COVID-19. Упркос позивима европског омбудсмана да се објаве поруке председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен, Комисија наставља да делује уз минималну транспарентност по питању трошења милијарди евра из џепова пореских обвезника.
Национални закони о транспарентности захтевају да ови подаци буду јавни или доступни на захтев, али, нажалост, Европска комисија стално блокира наше напоре да је позовемо на одговорност. Без увида у то како се троше средства ЕУ, немогуће је ефикасно надгледати политику Уније нити обезбедити одговорност.
Штавише, сада када ЕУ преузима финансирање пројеката који су доведени у питање због замрзавања USAID-а, од суштинског је значаја знати ко ће бити финансиран, кроз које механизме и како ће се трошити новац пореских обвезника.
Да ли верујете да су ниво злоупотреба, расипања средстава и превара упоредиви са онима у Сједињеним Државама?
Када имате већи приступ моћи, имате и већу одговорност да је трошите и користите мудро. Тај принцип треба да важи и на нивоу ЕУ. Иако текстови и прописи често промовишу транспарентност и одговорност, у пракси тога недостаје. Потребно је да Европска комисија објави документа о томе како троши новац и како формулише политике. Без ове транспарентности, постоји озбиљна бојазан од злоупотребе тих средстава.
Ваш страначки колега, Балаж Орбан, политички директор мађарског премијера Виктора Орбана, недавно је изјавио у интервјуу да је USAID шема највећи корупционашки скандал на свету. То је прилично смела оцена. Какво је ваше мишљење о томе?
Изјава америчког државног секретара Марка Рубија говори сама за себе. Када агенција која располаже десетинама милијарди долара објави да ће укинути 83% својих пројеката, јасно је да нешто није у реду. Ако 83% њених активности заправо није било повезано са стварним развојем, то снажно указује на политичку корупцију и злоупотребу новца пореских обвезника. Сваки амерички грађанин има право да зна како је његов новац трошен. Објављено је мноштво уговора, а у другим земљама, попут Мађарске, грађани имају легитиман интерес да сазнају ко је имао користи од политичког мешања у нашу демократију.
Европска унија је кренула узнемирујућим путем ка антидемократском ауторитаризму. Као што вам је добро познато, прошле јесени, након неочекиване победе Калин Георгескуа у првом кругу председничких избора у Румунији, Уставни суд је поништио резултате, а изборна комисија је потом забранила Георгескуу да се кандидује на поновљеним изборима. Касније, Марин Ле Пен је спречена да се кандидује на председничким изборима у Француској 2027. године након што је осуђена за злоупотребу средстава ЕУ. Радујем се што ћу чути ваше мишљење о овим догађајима.
„Правосудни рат“ се све чешће користи против политичара са суверенистичким, патриотским ставовима, и то смо видели у више случајева. На пример, у Француској се то десило током председничке трке против Франсоа Фиона, а сада и против Марин Ле Пен, водеће кандидаткиње за председничке изборе 2027. године. Тај тренд је дубоко забрињавајући. Видели смо и правне мере против Матеа Салвинија у Италији због његових напора да блокира бродове НВО-а — које ја називам „лажним НВО-има“ или „таксијем за мигранте“ — да довозе илегалне мигранте у земљу. Сада је у току и процес против Андреја Бабиша у Чешкој. Широм Европе, правосуђе се све више користи као оружје против конзервативних, патриотских политичара, и то представља опасан правац за демократију и слободу.
Чак и када постоји злоупотреба средстава или политичко мешање, ако су подаци јавни и докази јасни, бирачи би и даље требало да имају слободу да одлуче ко најбоље представља њихове интересе. На крају, избори треба да одражавају вољу народа у решавању проблема са којима се земља суочава. Нажалост, у Мађарској смо имали социјалистичког политичара који је осуђен због изборне корупције. Ипак, у веома левичарски оријентисаном округу, његова странка га је поново кандидовала и бирачи су га изабрали. Тако некад ствари функционишу.
Широм Европе, „lawfare“ се најчешће користи против конзервативних, патриотских политичара, посебно у ситуацијама када је левица свесна да нема велике шансе за победу, али циљ јој је да укаља опозицију. Сличне тактике видели смо и у САД, где се правни и финансијски притисци користе како би се ослабио Доналд Трамп. Срећом, амерички грађани су прозрели те тактике и ипак га изабрали за председника.
Оно што је посебно забрињавајуће јесте реакција институција ЕУ и високих званичника Уније, нарочито у случају Ђорђескуа. Бивши комесар Тијери Бретон је, наводно, рекао: „Ми смо то омогућили“, или нешто слично томе. Истовремено, водећи европски суд за људска права деловао је као да случај не схвата озбиљно. Имам осећај да би, рецимо, Виктор Орбан поднео оптужницу против Петра Мађара, водеће личности опозиције у Мађарској, и забранио му да се кандидује, реакција Европске уније била потпуно другачија.
Па, знате како се каже — „правила важе за тебе, али не и за мене“, зар не? То је нарочито изражено када је реч о правосуђу као политичком оружју. Ипак, верујем да ће људи на крају донети исправну одлуку.
Европски парламент сада брани Петра Мађара, упркос оптужбама за крађу телефона у ноћном клубу и другим проблемима, при чему већина посланика подржава њега. То показује да је ЕУ спремна да брани кандидате који се уклапају у њене идеолошке циљеве. Слично се десило и уочи избора у Италији, када је било јасно да ће победити конзервативци — Урсула фон дер Лајен је упозорила да „ЕУ зна које мере треба да предузме“ ако се усвоје „погрешне политике“. У Пољској, чим је либерална коалиција победила, фон дер Лајен је хитно одблокирала средства која су била замрзнута због „владавине права“, иако нова влада још није ни ступила на дужност нити изменила било који закон. То јасно указује на двоструке стандарде и како се правосуђе често користи против конзервативних и патриотских странака.
С правом се може рећи да је Мађарска у последњих десет година играла далеко већу улогу него што би се очекивало од земље с мање од 10 милиона становника. Одакле, по вашем мишљењу, Мађарска црпи вољу, снагу и самопоуздање да се тако јасно истакне на европској и светској сцени?
Мађарска ужива велику подршку бирача и врло стабилну парламентарну већину, што нам омогућава да спроводимо политику која ставља интересе грађана у први план, без потребе да се правдамо међународним либералним критичарима. Упркос медијским нападима и притисцима из ЕУ и САД, мађарски бирачи су прозрели те покушаје и ценили то што се њихови интереси стављају на прво место.
Супротно томе, многе европске владе морају да објашњавају својим грађанима зашто не решавају кључна питања, често правдајући непопуларне политике слабо утемељеним моралним или правним аргументима. У Мађарској, ми можемо да испоручимо резултате захваљујући стабилној већини и снажној коалицији, а наши бирачи то цене.
Мађарска „удара изнад своје категорије“ у међународној политици зато што је наша влада популарна, конзервативна и неустрашива у одбрани темељних вредности. То представља претњу глобалистичкој, либералној и социјалистичкој левици у Европи и Сједињеним Државама. Иако смо мала земља, показујемо да је могуће успети економски, друштвено и политички држећи се конзервативних начела — што је данас реткост на Западу.
Срећом, победили смо на свим националним и европским изборима од 2010. године, и имамо јасну намеру да ту динамику задржимо и на националним изборима 2026.
