Само у Ујгурском аутономном региону Синђанг, на северозападу НР Кине, налази се око 24.400 џамија. На сваку џамију у Синђангу, а овај податак је релативно лако проверити, у просеку долази 530 верника који највећим делом потичу из тамошње ујгурске етничке заједнице. Уколико сагледамо читаву НР Кину, чија је муслиманска популација, отприлике, пет пута бројнија од оне у САД, видећемо да је у њој нешто више од 39.100 џамија, око 14 пута више него у САД.
Аутор ових редова нарочито радо се сећа својих не баш малобројних посета древним џамијама у Сијану и Пекингу, које потичу из осмог, односно десетог столећа, као и разговора са тамошњом муслиманима у данима када се на Западу тврдило да они пролазе кроз највећа искушења и терор.
ПОРОЗНА ГРАНИЦА ИЗМЕЂУ РЕЛИГИЈЕ И ФИЛОЗОФИЈЕ
На Далеком истоку, граница између религије и философије је порозна, па у Кини, тако, није ретко видети таоисте у будистичким или будисте у таоистичким храмовима, нарочито за време фестивала поменутих религијских заједница. Једини услов који Кина поставља својим верским заједницама, биле оне будистичке (чан или зен будизам), таоистичке, хришћанске или исламске, јесте да буду озакоњене, да поштују кинеске законе, дакле стабилност кинеског друштва и кинеску државу, односно да не могу у политичком и нарочито безбедносном смислу бити потчињене центрима моћи изван НР Кине. Тако протестантске хришћанске цркве у Кини делују под кровном организацијом названом Кинески хришћански савет која је основана 1980, док су кинески католици окупљени око Кинеске католичке патриотске организације основане 1957. године.
ПРАВОСЛАВЉЕ У КИНИ
О православљу у Кини, његовим коренима и малобројној Кинеској православној цркви, аутор ових редова је писао у више наврата у другим медијима, а за веома значајан догађај у свом животу сматра кратак сусрет са руским патријархом Кирилом и иконицу Христовог Васкрснућа коју је том приликом, после литургије у Пекингу, од Његове Светости добио. Ово стога што је православна заједница у Кини данас веома малобројна и на неки начин налази се у специфичној позицији, па је у контексту злоупотребе верског питања не помињем.
ПРЕТЊА ЕКСКОМУНИКАЦИЈОМ
Управо однос НР Кине са Ватиканом, који је једини у Европи формално не признаје, сведочи о природи односа владе у Пекингу према верским групама. Након што је Кина оснивањем Кинеске католичке патриотске организације осујетила Ватикан да поставља бискупе у Кини, односи „две стране“ ишли су углавном силазном, али и узлазним путањама.
Односи Ватикана и КП Кине од почетка су, наиме, били врло тешки. Папа Пије XII је, на пример, кинеским католицима забранио да се придруже армији КП Кине за време грађанског сукоба у тој земљи, а Света столица им је 1950. године запретила екскомуникацијом уколико подрже било коју организацију под контролом КП Кине. Већ следеће године, НР Кина прекинула је све везе са Ватиканом. Уколико прескочимо читаву епоху врло хладних односа Пекинга и Ватикана, долазимо до почетка овог столећа, када је папа Јован Павле Други искористио конференцију у Пекингу, посвећену лику и делу Матеа Ричија, знаменитог језуите који је у Кини живео у другој половини 16. и почетком 17. столећа, као повод да се обрати Пекингу.
ЧЕН НА САХРАНИ ПАПЕ
Током ове прилике, папа је упутио поруку кинеском народу, изражавајући жаљење због поступака оних који су „можда оставили утисак недостатка поштовања и разумевања кинеског народа од стране Католичке цркве.”
Папа је такође затражио опроштај и разумевање од оних који су, опет можда, „осетили повређеност због поступака хришћана.” Кина је ово извињење протумачила као корак Ватикана ка загревању односа. Међутим, до 2005. године, готово сав напредак је поништен када се тадашњи председник Тајвана, Чен Шуеј-бијан, појавио на сахрани папе Јована Павла II као представник сепаратистичких власти са острва. Иако је објашњено да се Чен „самоиницијативно” појавио на сахрани, овај гест није био добро прихваћен у Пекингу. Након протеста кинеске владе због присуства сепаратистичког представника са Тајвана, чинило се да су односи између Пекинга и Ватикана враћени пола века уназад.
ИМЕНОВАЊЕ БИСКУПА-ГОРДИЈЕВ ЧВОР
Уследило је, ипак, писмо папе Бенедикта XVI који је навео да су сакраменти кинеских свештеника који нису у јединству са Ватиканом валидни, али да нису законити. Из ове дефиниције следи да вероватно нико као Римокатоличка црква не уме да развлачи логичку лопту на средини чињеничног терена, када није у прилици да своје циљеве оствари у потпуности и одмах.
Бендикт XVI истакао је да Римокатоличка црква прихвата легитимитет цивилних власти у Кини у секуларним стварима, али да папа има ауторитет у црквеним питањима. Папа је тада осудио уплитање Кинеске католичке патриотске асоцијације у избор бискупа као кршење римокатоличке доктрине. Поменутим писмом, међутим, Бенедикт XVI повукао је дозволу Ватикана да незаконите верске групе у Кини именују бискупе без одобрења Ватикана.
Овај сложени колоплет интереса, налик некој врсти Гордијевог чвора, донекле је распертлан 2018. године. Тада је између Ватикана и власти у Пекингу постигнут Привремени споразум о именовању бискупа. У Ватикану су споразум окарактерисали као „пастирски”, како је рекао тадашњи папин портпарол Грег Бурке, а не политички. У суштини, овај споразум је, међутим, био историјски.
СИМБОЛИЧНИ ГЕСТОВИ ДОБРЕ ВОЉЕ
Пекинг се изборио да аминује, односно да улаже вето на постављење бискупа, начинивши и неколико симболичких гестова добре воље у виду признавања неких раније непризнатих бискупа. Овај привремени споразум Ватикана и НР Кине из 2018. октобра ове године продужен је трећи пут. Знаци нове сарадње, наводе римокатолички медији, огледају се у присуству кинеских бискупа на заседању синода у Ватикану, учешћу младих из Кине на Светском дану младих, као и у учешћу кинеских католика на апостолским путовањима папе Франциска. „Страна Ватикана“, пише у једном од саопштења Свете столице, „остаје посвећена даљем унапређењу респективног и конструктивног дијалога са кинеском страном, с циљем даљег развоја билатералних односа у корист Католичке цркве у Кини и целокупног кинеског народа“.
ПЛЕН ОБАВЕШТАЈНО-БЕЗБЕДНОСНИХ ПРЕДАТОРА
Предочена скица односа НР Кине са Ватиканом и положај католичке заједнице у Кини сликовито приказује однос Пекинга према свим верским заједницама. Оне, напросто, не могу да дођу у прилику да буду употребљене споља или да раде о глави држави, већ морају да делују у складу са законима. То, међутим, не значи да верске групе у Кини нису виђене као плен или инструмент страних обавештајно-безбедносних предатора.
Добар пример за то је деловање западнх медија и организација у вези са положајем ујгурске националне заједнице, чији су екстремисти у Кини од 2006. до приближно 2017. извели хиљаде крвавих терористичких напада у којима је страдало неколико хиљада људи. Значајан део западне подршке ујгурским сепаратистима „правдан“ је наративом о угроженим и деградираним верским слободама, будући да су туркофони Ујгури безмало сви муслимани.
СУЂЕЊЕ КИНИ У РЕЖИЈИ СЕР ЏЕФРИЈА НАЈСА
На овом месту било је речи о подршци коју Национална задужбина за демократију (НЕД), заједно са осталим америчким обавештајно-безбедносним и другим агенцијама пружа ујгурским сепаратистима, тврдећи да је над овом етничком групом, чији се број вишеструко увећао од 1949. године до данас, извршен ни мање ни више него геноцид. Светски ујгурски конгрес је у сарадњи са НЕД-ом и другим америчким организацијама организовао „суђење“ Кини због тобожњег „геноцида“ над Ујгурима. На челу тог „трибунала“ био је сер Џефри Најс, кључни актер суђења пред Међународним трибуналом за бившу Југославију који је, поред осталог, био и тужилац у незавршеном процесу против председника Слободана Милошевића.
Будући да, за разлику од ујгурских екстремиста, припадници других верских заједница у Кини углавном нису прибегавали насиљу, за њих је „задужена“ организација названа „ChinaAid“ која на мети има Кину, али наступа из религијског угла, уколико тако може да се каже. Ову организацију основао је отац Фу Сићијуа звани Боб, 2002. године, након што је 1997. побегао из Кине. Седиште ове организације је у Тексасу, а испостава у Вашингтону.
ПОДРШКА „ПОДЗЕМНИМ“ ХРИШЋАНСКИМ ГРУПАМА
Окосницу деловања „ChinaAid“-а, који не крије отворену повезаност са владом САД, чини формирање и подршка илегалним („подземним“) хришћанским групама у Кини, у циљу дестабилизације земље. Организација је обучавала појединце како да оснују илегалне верске групе у Кини, нешто попут кућних, односно „подземних“ цркава. Неке од ових „подземних“ верских група биле су, према писању кинеских медија, инфилтриране у мале градове и села у руралном деловима провинције Џеђијанг. Након што би илегални кућни верски објекти и активности чланова тих група, осниваних према инструкцијама „ChinaAid“-а, били откривени од стране кинеских безбедносних служби, уследиле би оптужбе да НР Кина спроводи верске прогоне. Кинески експерти истичу да је на тај начин шира јавност била довођена у озбиљну заблуду јер је забрана незаконитих активности приказивана као обрачун са верским слободама и људским правима.
УМРЕЖАВАЊЕ СА ИДЕЈОМ ОБАРАЊА ВЛАСТИ У КИНИ
На петнаестом рођендану „ChinaAid“-а, уприличеном 2017. године у Конгресној библиотеци у Вашингтону, нашли су се најрадикалнији амерички политички јастребови. Међу њима је био и Френк Вулф, тридесетак година члан Представничког дома и копредседавајући Комисије за људска права која носи име Томаса Петера Лантоса. Осим тога, Вулф је и члан Саветодавног одбора „ChinaAid“-а. Вулфа познајемо по такозваној „Вулфовој клаузули“ из 2011, када је покушао да осујети сарадњу НР Кине и САД у области истраживања космоса и активности са тим у вези. На свечаности у Конгресној библиотеци био је и Вилијам Инбоден, такође политички јастреб, који се отворено залагао за акцију обарања власти у НР Кини. Инбоден је, такође, члан Саветодавног одбора „ChinaAid“-а.
Према писању и анализама кинеских медија, најважнији партнер „ChinaAid“-а је НЕД. Уосталом, „ChinaAid“ је 2019. године добио НЕД-ову Награду за демократију. Осим НЕД-а, о ком је било речи на страницама овог сајта и који је у широј светској јавности препознат као „ЦИА у рукавицама“, важни партнери „ChinaAid“-а су Фридом хаус и Фондација „Лантос“. Основан 1941. године у циљу супротстављања комунистичкој опасности у Европи, Фридом хаус је данас тинк тенк организација која, према кинеским изворима, око осамдесет одсто прихода добија од владе САД и тесно је повезана са породицом Буш.
ПОЗНАЊЕ ПО ЗЛУ
Томаса Петера Лантоса (1928-2008) Срби, макар они који су пратили збивања деведесетих година, познају по злу. Аутор ових редова добро памти његову реченицу, изречену и записану годину дана пре Лантосове смрти, да за Косово (Лантос је страсно инсистирао на новоустановљеној албанској кованици „Косова“) нема слободе без независности. Уз то, тврдио је да је Србија изгубила легитимитет да би сачувала суверенитет над Косовом и Метохијом. Овај Американац јеврејског порекла, рођен у Мађарској, снажно се залагао за увођење санкција СР Југославији и Србији и притом је снажно подржавао муслиманску страну у рату у Босни и Херцеговини.
Фондација „Лантос“ основана је 2008. године и названа по поменутом бившем америчком конгресмену, Томасу Пeтеру Лантосу званом Том. Фондација је веома активна, а њено деловање усмерено је против НР Кине, нарочито по питању „религије“ и „људских права“.
КУЛТ ЗАХТЕВА „ВЕРСКЕ СЛОБОДЕ“
Осим што се Фондација „Лантос“ мешала у кинеску политику у Синђангу и на Тибету и што је била укључена у подршку „ChinaAid“-у, породица Лантос је, према подацима који могу да се пронађу у кинеским медијима и у изјавама кинеских експерата, такође укључена у култ Фалун Гонг. Фалун Гонг је култ, основан деведесетих година у Кини. Основао га је Ли Хунгџи који је убрзо емигрирао у САД. Формални циљ култа је „духовно уздизање кроз моралну исправност и практиковање посебних вежби и медитација“. У неком тренутку, кинеска влада је проценила да култ постаје претња друштвеном, али и државном поретку у Кини, након што се већи број присталица новог култа, априла 1999. године, окупио испред владиних зграда у Пекингу тражећи „верске слободе“. Уследила је забрана овог култа.
„ЖЕТВА ЉУДСКИХ ОРГАНА“ У КИНИ
Осим што је ћерка Тома Лантоса, Катрина Лантос Свит, председница Фондације „Лантос“, она је и чланица Саветодавног одбора, погађате, „ChinaAid“-а. Њена фондација снажно подупире деловање Фалун Гонга који је све мање „верски култ“ или класична секта, а све више постаје антикинеска политичка организација која се бави бизнисом и поседује новине и телевизијске станице. Ове године, почетком јула, Фалун Гонг је представио, наводно, прву „преживелу жртву“ такозване „жетве људских органа“ у Кини.
Као одговор, кинеска штампа је објавила комплетан досије особе по имену Ченг Пејминг, за когa се испоставило да је, као вишегодишњи затвореник, пре него што је отишао у САД, у затвору намерно прогутао ексер и оштру грађевинску оплату, након чега су му лекари једва спасили живот. Занимљиво је да је само недељу дана пре ове конференције за медије Представнички дом САД усвојио закон у вези са Фалун Гонгом, тврдећи да се у Кини спроводи „убирање људских органа“.
48 САТИ ПРИТВОРА
Након више од деценије, колико је провео у бекству и пуне четири године проведене у САД, Ченг Пејминг се тек ове године појавио као „кључни сведок“ вађења људских органа у Кини, па је на конференцијама Фалун Гонга наступио чак два пута, 7. августа и 4. септембра.
Занимљиво је да је Фалун Гонг (био) присутан и у Србији. Медији су маја ове године известили да је, уочи посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији, члан Друштва српско-кинеског пријатељства и филозофског покрета „Фалун Гонг“, Дејан Марковић, приведен заједно са још два члана, након чега је задржан у полицији 48 сати. Међу четворо приведених наводно је био и отац редитељке Саре Марковић, ауторке филма „На црној листи“, који се бави „Фалун Гонгом“.
ФАЛУН ГОНГ У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ
Последњи текст на сајту Фалун Гонга у Србији, на сајту ове организације објављен је 26. јануара 2023. године. Осим класичне финансијске подршке обојеним револуцијама, класичним невладиним организацијама у вези са људским правима, али и паравојним групама какве су биле ујгурски или албански терористи, у САД постоје организације „специјализоване“ за подршку „угроженим“ верским групама и верским правима.
Организације „ChinaAid“ или Фондација „Лантос“ су добри примери таквих организација, а Фалу Гонг, који нуди потпуно бесплатне курсеве својих духовних вежби, представља бољи пример како се до симбиозе финансијске подршке и политички усмерене активности у јагњећој кожи може доћи.
