У чланку објављеном у научном часопису пре три године, аутор ових редова је предвидео повратак, тада тек почетог, светског рата на само поприште на коме је први пут и најављен — у Сирију, и шире на Блиски исток. 1 Барем у последње три године, чини се да се украјинска и блискоисточна (посебно сиријска) жаришта наизменично распламсавају и утишавају.
Моћни Пентагон бомбардује град Сану у Јемену да би зауставио Хуте који ометају савезнике Израела. Да, зашто ометају Израел, за који је Америка спремна увек на рат, барем на снабдевање, ватрену подршку и претње онима на које Израелске одрамбене снаге (Israeli Defence Forces) ударе?
Размештање иранских ракетних јединица на острва Мали и Велики Танб и Абу Муса у Ормуском мореузу, на излазу из Персијског залива 22. марта и истовремене претње САД и посебно председника Трампа, да ће у случају даљег деловања јеменских Хута против бродовља земаља које помажу Израелу, Иран претрпети „тешке последице”, у фокусу су пажње многих медија. Док се Ирану прети санкцијама и оружјем, Израел некажњено наставља агресију на територију разбијене Сирије и Либана. Сад само Хути сметају јеврејској држави да без проблема бомбардује болнице, зграде, возила у Појасу Газе, уништава палестинске насеобине на нешто више од 5000 m2 Западне обале (у Јудеји и Самарији) и дејствује у поменуте две земље. Паралелно са тим, Турску нико посебно не спречава да "de facto" постане колонијална метропола за владу исламисте са краватом у Дамаску.
ОД ДОЊЕЦКА ДО ТРИПОЛИЈА
При крају Мајдана, обојене револуције и државног удара у Украјини 2014. избио је грађански рат који је био интензиван 2014. и 2015. године. У исто време распламсао се други Либијски рат (први је вођен 2011. године). Пошто се земљом ширила анархија и дивљање различитих оружаних формација, које су киднаповале посланике премијера, странце и почеле да заузимају делове земље, крајем 2013. истекао је орочени мандат Општем народном конгресу, изабраном на изборима јула 2012. Ова скупштина у Триполију је сама себи продужила мандат, да би генерал Халифа Хафтар позвао на нове изборе, а средином маја 2014. започео и војне операције у име заустављања исламиста. До јануара 2020. источна Либијска народна армија на челу са самопроглашеним маршалом, Хафтаром, била је уз помоћ Вагнера надомак Триполија. Тада се у рат укључује Турска уз масовно коришћење дронова, плаћеника из Сирије и фамозних ‘војних саветника’ из Турске. Коначно после преговора Русије и Турске 23. октобра 2020. успостављено је „трајно примирје” на основу кога је земља ефективно подељена на мањи део под контролом исламистичке владе у Триполију (део запада земље), који дугује лојалност Турској и већи део под контролом Скупштине у Тобруку (на истоку земље), док пустињске области на југу контролишу номади Туарези и Тубу.
СМЕНА РАТОВА
Када је отпочео грађански рат у Донбасу, тзв. Исламска држава је била у пуном замаху, освајајући територије не само у Сирији, него и у Ираку. У септембру 2015. како би спречила пад Дамаска (у чијим источним предграђима су већ биле исламистичке милиције), и предупредила упад Турске (Анкара је постигла договор са Вашингтоном да војно интервенише и окупира „хуманитарни коридор” крајем јула 2015.), Русија је интервенисала. Већ следеће године тзв. Исламска држава је уништена, а Турска је 2016, због ширења подручја која су ослобађали Курди од исламиста у Сирији, одлучила да војно упадне на север те земље, заустави Курде и сачува исламисте у Идлибу и његовој широј околини. У три операције Штиту Еуфрата 2016, Маслиновој гранчици 2018. и Извору 2019, Турска је освојила делове јужног суседа, махом на рачун Сиријских демократских снага, предвођених Курдима и чекала повољан тренутак.
Када је Либијски рат заустављен, уз спорадична пушкарања и мање оружане инциденте крајем 2021. године, а рат у Сирији био у фази стагнације, украјинска војска је после обимног наоружавања и припреме, које им је обезбедио НАТО, почела артиљеријску припрему за копнени напад на Доњецк и Луганск. Ове две републике су после референдума у мају 2014. прогласиле независност, а после Минска 2 споразума (који Украјина никад није хтела да примени) у фебруару 2015. војне операције су утихнуле и свеле су се на спорадичну размену пушчане ватре и дејства минобацача. Када је Зеленски 11. фебруара 2022. одбио примену Минска 2, а истовремено добио гаранције САД, било је јасно да ће доћи до новог распламсавања рата. Ситуација на Блиском истоку ће махом мировати све до октобра 2023.
ШИРЕЊЕ ТУРСКЕ ЗОНЕ ДО ДАМАСКА
Још пре преговора, које је најављивао победник на америчким председничким изборима новембра 2024, различите оружане групације у Сирији су, делујући са севера, с југозапада и са југа, у неколико дана, уз минимални отпор, закључно са 8. децембром 2024, заузеле територију којом су управљале снаге лојалне председнику Башару ел Асаду (2000-2024). Највећу коалицију са милицијом Хајат Тахрир ал Шам, предводио је Абу Мухамед Џулани, званично рођен као Ахмед ал Шара (Ahmed Hussein al-Sharaa, 1982-), који је преко ноћи од терористе постао прихватљив саговорник Европске уније и САД, а онда и осталих. Иако је као и некадашњи оснивач Исламске државе, ал Багдади, прошао својеврсну школу у америчким војним затворима у Ираку, те имао контакте са низом страних служби, најинтензивније је сарађивао и сарађује са Турском, па је то била и прва земља коју је посетио. Заправо његово заузимање власти у Дамаску, суштински значи да је турска зона утицаја проширена до најстарије континуирано насељене престонице у свету — Дамаска.
Није безначајно, међутим, да су у Дамаск, прошлог децембра, прво ушле јединице са југа, како оне састављене од Друза, тако и друге, које су годинама снабдеване из америчке базе на југу Сирије — Ал Танфа.
ОПЕРАЦИЈА ВЕЛИКИ ИЗРАЕЛ
У склопу блискоисточног рата (2023-) Израел је први пут после 2006. и шести пут, почев од 1978. војно упао у Либан, да би се поново сукобио са Хезболахом. У педесет и нешто дана борби, уз употребу сва три рода војске, ИОС је успео да освоји појединачна насеља и терене у дубини од 3 до 5 километара територије. Примирје је договорено 26. новембра, а Израел га од тада повремено крши, гађајући циљеве у тој земљи, махом јужно од реке Литани, која тече упоредо са Израелском границом, око 30 километара северно од ње.
Данас, када су у току преговори о делимичном примирју у саудијској престоници, које воде САД и Русија, Израел је наставио операције за стварање великог Израела. Проширење територија у Сирији треба да обухвати југ те земље, регион око града Сувејда са значајном популацијом Друза, који поред Сирије живе у Израелу и Либану. Предводници оружаних формација које су 7. децембра прве дошле до Дамаска, међу њима и Друза, 24. фебруара најавили су формирање Војног савета, наравно уз подршку Израела.
Наиме, дан раније, Бењамин Нетањаху је на свечаној церемнији, војницима и јавности urbi et orbi поручио:
„Обратите пажњу: Нећемо дозволити снагама ХТС (Хајат Тахрир ал Шам) или новој сиријској војсци да уђу у подручје јужно од Дамаска...Од снага новог режима захтевамо пуну демилитаризацију јужне Сирије у провинцијама Кунеитра, Дара и Сувајда. Такође, нећемо толерисати било коју претњу заједници Друза у јужној Сирији.”2
ХУМАНО ИЗГЛАДЊИВАЊЕ И НЕЧОВЕЧНИ ОДГОВОР
У одговор на крвави и очајнички упад Хамасоваца преко заштитне баријере 7. октобра 2023. Израел је одговорио најдужим ратним операцијама у сопственој историји. Оне су обухватиле и ратна дејства у Либану, одакле је Хезболах од 8. октобра, како су говорили његови званичници, ограниченом ватром давао подршку Палестинцима у Појасу Газе. У склопу ових ратних напора дошло је до размене ватре и са Ираном. Поред Хезболаха ограничену размену ватре са Израелом, отпочели су и Јеменски Хути 19. октобра, пре годину и по дана, да би већ 31. истог месеца 2023, погодили и израелску луку на Црвеном мору, Ејлат, удаљену око 1800 км од Јемена. Они су, према званичним најавама како би зауставили израелско бомбардовање Појаса Газе, почели да бомбардују како израелске, тако и западне бродове земаља које помажу јеврејској држави средином октобра 2023, да би то наставили до примирја између Израела и Газе постигнутог на два месеца 19. јануара, на Богојављење 2025. године.
Међутим, иако је примирје требало да обухвати повлачење израелских војних снага из значајног дела Појаса Газе, (а у другој фази и из преосталог дела) размену већине заробљеника и престанак војних операција, Израел је у току примирја, према подацима из Газе, прекршио примирје око 40 пута, убивши око 155 људи тамо, укључујући и новинаре и запослене у хуманитарним организацијама. Пошто је Хамас одбио да ослободи преосталих 59 талаца, које је планирао да размени у другој фази, Израел је 2. марта забранио допремање хуманитарне помоћи, а од 9. марта је искључио испоруку струје, због чега не може да ради ни фабрика за препраду морске воде. Другим речима, још пре истека примирја 18. марта, Нетањахуова влада је почела да примењује политику изнуривања глађу и жеђу, те повременим нападима, који су постали масовни 18. марта. Очајничка баражна ватра која је уследила као одговор на обновљено бомбардовање и изгладњивање (али и на забрану сваке друге помоћи, па и у лековима) представљено је у локалним медијима као агресивно деловање Хамаса.
СВЕТА ЗЕМЉА, ЈЕМЕН, СИРИЈА, ИРАН И БАЛКАН?
Након интензивног бомбардовања преосталог оружаног арсенала сиријске војске, а после пада Асада, Израел је заузео преостали део Голанске висоравни, средњи и северни део планине Хермон на граници са Либаном и почео да заузима делове провинције Кунеитра и Дара, што наставља и ових дана.
Ако Друзи имају заштиту Израела, хришћани и Алавити у Сирији су остављени на милост и махом немилост новог исламистичког режима. После покушаја устанка и отпора почетком марта, на западу Сирије, барем хиљаду Алавита и хришћана (још увек се не знају размере) побијено је у осветничком удару исламистичких снага под контролом Дамаска. Бројни цивили су побегли у руске војне базе на обали, а у јавности су се појавили бројни видеи који говоре о малтретирању и убиствима заробљених.
Док Израелска војска наставља да шири војне операције у Појасу Газе, уз преко 400 убијених само првог дана (18. марта) обновљених дејстава, уништена је и болница коју је изградила Турска. Када су у питању болнице, америчка војска је у јеменској престоници Сани, коју контролишу Хути од 2014. године, погодила онколошку болницу 26. марта.
Уз евентуални рат против Ирана, опцију са којом кокетира Трампова влада, свакако, главну награду за Израел представља будућа анексија највећег дела Западне обале, уз могуће остављање палестинских градова, као енклава које би можда понудио јорданском краљу на управу.
Балкан, некад као одјек истока, а некад као најава онога што ће уследити растрзан је унутрашњим политички поделама различитог узрока у низу земаља (Србија, Румунија, Република Српска/БиХ и делимично Грчка), али у свима противно слободи и правди. Отуда не чуде притисци на Републику Српску, најаве копања литијума и окупљање наследника некадашњих партнера сила осовине у савез Тирана-Приштина-Загреб који призива још и Софију.
- Слободан Јанковић, „Светски токови од 2022. године“, Српска политичка мисао, бр. 77, бр. 3/2022, стр. 179–200 ↩︎
- Обратите пажњу: Нећемо дозволити снагама ХТС-а или новој сиријској војсци да уђу у подручје јужно од Дамаска...
„Захтевамо потпуну демилитаризацију јужне Сирије у провинцијама Кунеитра, Дара и Сувајда од снага новог режима. Такође, нећемо толерисати било какву претњу заједници Друза у јужној Сирији.” ↩︎
