Румунија је јасан пример глобалистичке интервенције у свом најбољем издању, и начина на који функционише наводно „толерантна“ и „демократска“ Европска унија. Сви смо знали да Румунијом управља глобалистичка марионета, али за обичну јавност мањкали су докази- све до децембра прошле године.
ЕКСКЛУЗИВНИ КОМЕНТАР СИМИОНА
Имао сам прилику да разговарам са Ђорђем Симионом, лидером АУР-а, друге по величини странке у Румунији. (Све што Симион говори, под наводницима, ексклузивна је изјава).
„Румунско друштво пролази кроз најстрашнију политичку кризу у последњих 35 година, од пада комунизма. Државни удар 6. децембра 2024. године, поништавање целокупног изборног процеса председничких избора, и недостатак разумних објашњења за ову одлуку без преседана, довели су нас до ситуације у којој се данас налазимо“, рекао је Симион.
На прошлогодишњим председничким изборима, изненађујуће, Калин Ђорђеску, независни кандидат, победио је у првом кругу председничких избора у Румунији. Ђорђеску, непознат широј европској јавности, победио је у првом кругу интензивном кампањом на апликацији ТикТок и гостовањима на румунској телевизији и радију. Ђорђеску за кога су анкете предвиђале између 6% и 8%, на крају је победио на изборима, али како се то догодило?
И ТАКО ЈЕ ЂОРЂЕСКУ ПОБЕДИО...
Људи у Румунији су веома аполитични и незаинтересовани за политику јер имају осећај да су сви политичари исти; у ствари, ниво перцепције корупције у румунском друштву је веома висока. Ђорђеску, кандидован без икакве скраћенице, одржао је говор намењен обичним људима, неко ко је бранио суверенитет, традицију и традиционалну породицу од политичког естаблишмента, освојио је неодлучне и људе који никада раније нису гласали. Сетимо се да је на парламентарним изборима 2020. године гласало само 31,95%, што је једна од најнижих стопа излазности у Европској унији.
И тако је Ђорђеску победио, са 22,9%, праћен Еленом Ласкони (19,17%) и Чолакуом, који је заузео треће место са 19,15%. Одлучујући глас дијаспоре, Румуни који живе у иностранству могли су да гласају три дана, фаворизовао је Ђорђескуа, који је добио 43,35% њихових гласова. Велики губитник био је Чолаку, са само 2,87%.
УПИТНА „ОТКРИЋА“ ОБАВЕШАЈНИХ СЛУЖБИ
Након онога што се догодило, Уставни суд је одлучио да преброји све гласове првог круга после парламентарних избора, што је изазвало извесне контроверзе. Испрва су рекли да ће то урадити у петак, али су онда објавили да ће то урадити у понедељак како не би утицали на парламентарне изборе. У понедељак пре другог круга, резултати првог круга су потврђени након пребројавања свих гласова, којих је било преко девет милиона, а пребројало их је свега 500 људи.
У петак поподне и без претходне најаве, Уставни суд је одржао хитну седницу и истог дана донео одлуку да поништи изборе, упркос чињеници да су људи у дијаспори већ гласали.
Према Уставном суду, председнички избори су суспендовани због наводног илегалног финансирања и наводног страног мешања. У саопштењу румунске обавештајне службе стоји тврдња да је један ТикТок корисник платио више од 361.000 евра другим корисницима за промоцију садржаја о Ђорђескуу. Обавештајне сктруктуре су тврдиле да су информације које су добили „откриле агресивну промотивну кампању“ чији је циљ повећање његове популарности.
ЂОРЂЕСКУ ЈЕ ВОДИО НА АНКЕТАМА
Резултати анкета су били недвосмислени: Ђеорђеску је убедљиво водио. Према анкетама, било је практично немогуће да Ласконијева победи. Зашто? Прво, ПСД није дефинисао којег кандидата подржава, дајући својим гласачима слободу избора, док је Ђорђеску уживао подршку конзервативних и националистичких кандидата. Друго, Ђорђеску је практично освојио дијаспору са добијених више од 43% гласова у тој категорији, поред 13% које је Симион добио у првом кругу. Треће, румунско друштво је и даље конзервативније од друштва западне Европе; у ствари, ПСД ( Социјалдемокатска парија) није прогресиван, за разлику од шпанског ПСОЕ-а, тако да је прогресивни приступ Ласконијевој одузео много поена. И, коначно, Ђеорђеску је имао „анти-партијски“ дискурс, који добро функционише у многим земљама.
У ствари, Ђорђеску је у дијаспори водио са чак 77% наспрам Ласконијиних 23% када је румунски Уставни суд одлучио да поништи изборе.
ЕУ У ЛИКУ БРЕТОНА
Државе чланице су некада имале суверенитет којим су могле да одлучују коју одлуку ће донети. Међутим, током година, тај суверенитет је смањен зарад лојалности циљевима постављеним од стране Европске уније, или боље речено, онима из Агенде 2030 иза које стоји њена елита и филантропи.
Бирократе из Брисела су увек порицале такве оптужбе, тврдећи да су транспарентни и да не прогоне ниједну земљу због могућих идеолошких или економских одлука које доносе; да само покушавају да одрже владавину права у државама чланицама и осигурају спровођење међународних уговора.
Ипак, свари су се промениле последњих година, и европске бирократе постају све нервозније. Најјаснији пример? Недавно је бивши европски комесар Тјери Бретон уверавао да Европска унија има механизме да поништи евентуалну победу АфД-а: „Урадио сам то у Румунији и очигледно ћемо то урадити у Немачкој ако буде потребно.“
„Од јануара, стотине хиљада бесних Румуна изашло је на улице у знак протеста против поновљених злоупотреба садашње владе и организоване криминалне групе која је спровела децембарски пуч“, рекао је Симион.
УСАИД У РУМУНИЈИ
У последњих неколико недеља било је доста извештаја који се тичу УСАИД-а, америчке агенције за међународни развој, која се представља као организација која подржава развој, демократију и људска права. У ствари, већина њихових средстава била је усмерена на опозиционе групе и НВО са јасним политичким агендама који подржавају дестабилизујуће покрете.
Видели смо ове процесе у Мађарској и Словачкој; али Румунија не заостаје, што потврђују изјаве америчког дипломате и специјалног изасланика Доналда Трампа Ричарда Гренела.
„Програми УСАИД-а коришћени су као оружје против људи и политичара који нису били ‘wоке’. Бајденов тим је трошио новац америчких пореских обвезника на подршку левичарским програмима и кандидатима широм света. Конзервативци широм света били су мета. Румунија је најновији пример. @CiolacuMarcel’“, написао је Гренел.
„Потпредседник САД ЏД Венс је два пута говорио, и у Минхену и у Вашингтону, о ономе што се догодило у Румунији. Истина - јер оно што је Венс рекао - излудело је оне који аплаудирају државном удару“, рекао је Симион.
ОСТАВКА ПРЕДСЕДНИКА ПОД ПРИТИСКОМ НАРОДА
Румунски председник Клаус Јоханис прошлог месеца најавио је своју оставку, окончавши свој мандат пре председничких избора заказаних за мај, и уверавао да ће његов одлазак спречити кризу, јер Парламент треба да гласа о његовом повлачењу са функције.
„За неколико дана, румунски Парламент ће гласати о мојој суспензији и Румунија ће ући у кризу... Све ће то имати унутрашње и, на жалост, такође спољашње последице“, рекао је Јоханис.
Пре месец дана партија АУР требало је по трећи пут да покрене поступак за опозив Јоханиса у румунском Парламенту. То је појачало притисак који је иначе растао од поништавања децембарских председничких избора, стављајући Јоханиса у позицију између чекића и наковња. Коначно, суочен са могућим присилним искључењем из Парламента, поднео је оставку.
НА РЕДУ ЈЕ ЧОЛАКУ
Пре два месеца Букурешт је био домаћин великих демонстрација у знак протеста за све што се догодило у другом кругу председничких избора, и уз позив на оставку председника. Демонстрацијама је присуствовало више од 100.000 људи.
„Бивши румунски председник Јоханис је поднео оставку након 50 дана узурпације највишег положаја у држави. Следећи на реду за уклањање је социјалдемократски премијер Марсел Чолаку. Партија АУР, заједно са другим опозиционим партијама, поднеће предлог неповерења у Парламену како би сменила ову нелегитимну владу. Првог марта организујемо највећи протест икада у Букурешту, очекујући стотине хиљада људи из целе земље. Наш вапај може се чути широм света. Патриоте ће коначно повратити своју земљу!“, рекао је Симион.
НЕСУМЊИВИ ПОБЕДНИК
Румунија је један од најочигледнијих случајева интервенције глобалиста. У ствари, чак је и Венецијанска комисија изјавила да, у вези са оним што се догодило у Румунији, морају бити достављени докази: „Поништавање избора мора бити засновано на транспарентним доказима, а не на тајним информацијама.“
Препоставља се да ће председнички избори бити поново одржати у Румунији почетком маја (4. маја), ако Парламент одобри тај датум. Иако на крају можда неће бити понављања избора, тј. сада када је Јоханис поднео оставку, Ђорђеску и његови људи захтевају да Уставни суд поништи одлуку о суспензији избора. Ако би то био случај, други круг би се поново одржао, иако је овај сценарио мање вероватан.
Међутим, ако се одрже нови избори и Ђорђеску буде дозвољено да се поново кандидује, он ће несумњиво доминирати у првом кругу и можда неће морати да иде у други. Према последњим анкетама, Ђорђеску би био око 50 посто; конкретно, према последњој објави од стране România TV добио би 47 посто.
(Серхио Веласко је шпански политиколог, аналитичар и политички коментатор. Оснивач је „‘Filosofía Política“ и колумниста у медијима на шпанском, мађарском и енглеском језику. Такође је сарађивао са шпанским, парагвајским и румунским телевизијским кућама)
