„За ујгурски и кинески трибунал био сам одлучан да буду састављени од неспецијалиста, нестручних правника, људи који нису добротвори – ништа, само људи интегритета, нешто попут жирија…“
Ово нису речи из неуспелог скеча Летећег циркуса Монтија Пајтона, већ цитат из интервјуа који је Џефри Најс, бивши тужилац Хашког трибунала, 23. марта ове године дао листу „Оксфордски студент“ (www.oxfordstudent.com).
Поменути „трибунали“ тобоже су били грађанске или народне иницијативе (grassroots initiative), потекле од невладиних организација. У стварности, што је више него очигледно, биле су то издашно финансиране операције производње и каналисања (гео)политичких притисака ради дискредитације владе НР Кине, као државе која спроводи наводне геноциде над етничким и верским мањинама.
Слични „трибунали“ успостављани су и за Иран, у чему је Најс такође учествовао, али и за Вијетнам и Индонезију.
ДВА „ТРИБУНАЛА“ ПРОТИВ КИНЕ
Такозвани „ујгурски“ трибунал организовао је Светски ујгурски конгрес, организација коју издашно финансира америчка Национална задужбина за демократију (НЕД). Други, такозвани Трибунал за Кину (China Tribunal) био је, како се показало, повезан са антикинеским култом Фалун гонг који такође подржавају НЕД и остале америчке обавештајно-безбедносне агенције.
Фалун гонг је култ који, под фирмом личног уздизања кроз физичке и духовне вежбе, делује против НР Кине, одакле је протеран због антидржавних активности, а у САД ужива наклоност обавештајно-безбедносне заједнице, те поседује позамашну имовину и медије.
Догодило се да Трибунал за Кину, под диригентском палицом Џефрија Најса, НР Кини „суди“ због геноцида над припадницима култа Фалун гонг, а да је, у исто време, тај „трибунал“ тесно повезан са поменути антикинеским култом.
У првом случају, „ујгурски“ трибунал, на чијем је челу био Најс, „утврдио“ је да је НР Кина починила „геноцид“ над ујгурском мањином, чији је број припадника, парадоксално, вишеструко увећан од 1949. године, када је НР Кина основана, до данас, о чему је било речи на овом сајту.
Други, такозвани „кинески“ трибунал, односно Трибунал за Кину, на врло сродан начин је „утврдио“ да НР Кина спроводи масовну „жетву људских органа“, које, наводно, вади затвореницима, у првом реду припадницима култа Фалун гонг, али и припадницима ујгурске, тибетанске и других етничких мањина, чиме је такође починила „геноцид“ над припадницима поменутог култа.
ПОЗОВИ ТЕЛЕФОНОМ „ВИНОВНИКЕ“ И ПРИБЕЛЕЖИ ПРИЗНАЊА...
Колико су ова два трибунала била важна за САД, видело се по подршци водећих мејнстрим медија на Западу коју су уживали: Волстрит џорнал, Форбс, Гардијан, агенција Ројтерс… просто су се утркивали да објаве извештаје са „суђења“ НР Кини.
Ево примера истражне методологије којом се Трибунал за Кину Џефрија Најса служио како би прибавио доказе за своје деловање:
Почетак марта 2006. године. Неименована женска особа, означена словом М, иначе припадница култа Фалун гонг, телефоном из Канаде (наводно) позива Канцеларију за јавну безбедност у Шансију, Кина. Намера М. је да докаже да кинеске власти у затворима ваде органе припадницима култа Фалун гонг и етничким мањинама.
Особа која јој је, наводно, одговорила на телефински позив у Кини одговорила јој је, из прве и без пардона, да се здрави и млади затвореници бирају у тамошњим затворима као донори органа. Чак је додала да им се, уколико затвореници добровољно не пристану да им се узме узорак крви ради медицинских провера, крв узима насилно.
Све то је, наводно, особа из Канцеларије за јавну безбедност у Шансију, Кина, рекла жени која је, не представивши се, поменуту канцеларију позвала телефоном, из Канаде.
У ПОНУДИ - РОЖЊАЧЕ
Охрабрена овим лаким поеном, М. 18. или 19. марта поменуте године наводно позива, такође телефоном из Канаде, болницу у Шењангу, Кина.
„Иако није успела да направи потпуни транскрипт снимљеног разговора, њене белешке указују да је особа, која се представила као шеф одељења, рекла да институција изводи ‚многе операције рожњача‘, додајући да имају и свеже рожњаче‘“, наведено је у документу који лако може да се пронађе на сајту Трибунала за Кину.
Упитан шта то значи, наводни шеф поменутог одељења је одговорио да су рожњаче, просто, узете са тела.
Врхунац истраживачких напора особе М. збио се већ следећег месеца. Она је у априлу 2006. године (наводно) телефоном позвала војну болницу у Пекингу. Тамошњи хирург рекао јој је, наводно, да сам обавља операције трансплантације јетре. Без длаке на језику и посредством телефона, „признао“ је да је је извор свежих органа државна тајна и да би, уколико би открио извор тих органа, могао да буде искључен из обављања таквих операција.
НЕОБИЧНА ПРИЗНАЊА
Друга особа, наведена као истражитељ организације назване Светска организација за истраживање прогона Фалун гонга, означен као Н. Н, телефоном је из САД наводно позивао десетине кинеских установа. Наводно је контактирао тридесетак болница, полицијских центара за притвор и судова у НР Кини. У више случајева, људи који су му се тамо (наводно) јавили на телефон, у разговору су „признали“ да се припадницима култа Фалун гонг ваде органи.
Као у случају „ујгурског“ трибунала који је „утврдио“ да је над Ујгурима у НР Кини „почињен геноцид“, Џефри Најс је и у случају Трибунала за Кину установио да је над припадницима култа Фалун гонг „почињен геноцид“, констататујући да се органи по затворима масовно ваде и припадницима етничких мањина.
У јеку ових оптужби, испоручених преко Најсовог Трибунала за Кину, о чему су западни мејнстрим медији обилно извештавали, амерички сајт „The Grayzone“ (www.thegrayzone.com), који окупља у професионалном смислу независне истраживачке новинаре, објавио је позадину рада тог „трибунала“.
НЕКОЛИКО НЕПОЗНАНИЦА
Истраживање редакције сајта „The Grayzone“ показало је да је култ Фалун гонг заправо тесно повезан са Трибуналом за Кину Џефрија Најса, који се, гле чуда, бави наводним вађењем органа из тела утамничених припадника тог истог антикинеског култа.
Посебну пажњу „The Grayzone“ је обратио на мејнстрим медије на Западу.
„Једна ствар заједничка свим овим извештајима јесте претпоставка да је Трибунал за Кину заиста независан‘. На свом сајту, Трибунал за Кину наводи да је инициран од стране Међународне коалиције за окончање злоупотребе трансплантација у Кини (ETAC), међународне непрофитне организације са седиштем у Аустралији и њеним националним комитетима у Великој Британији, САД-у, Канади, Новом Зеланду и Аустралији“.
Захваљујући својим покровитељима, Трибунал за Кину је септембра 2019. године свој случај изложило Савету за људска права УН, што је привукло велику пажњу мејнстрим медија на Западу, али и обелоданило чињеницу да је ЕТАС формални иницијатор Трибунала за Кину.
Посреди је, како је известио „The Grayzone“, организација на чијем сајту нема никаквих информација о њеној управи, осим имена, фотографија и назива позиција које те особе заузимају у ЕТАС-у.
ЕТАС - ЕПОК ТАЈМС - ФАЛУН ГОНГ
На позицији извршног директора ЕТАС-а и саоснивача ове организације наведено је име Сузи Хјуз. Име Марго Маквикар наведено је на позицији националног менаџера ЕТАС-а за Нови Зеланд, а Ребеке Џејмс за Велику Британију.
Новинарским истраживањем, сајт „The Grayzone“ је утврдио да су поменуте особе, дакле истакнуте чланице ЕТАС-а, организације која је иницирала оснивање такозваног Трибунала за Кину, тесно повезане са култом Фалун гонг, односно његовом медијском испоставом – листом „Епок тајмс“.
Сузи Хјуз је потписивана као фоторепортер у чланцима “Епок тајмса“. Њено име је избрисано са портала листа „Епок тајмс“ одмах након што је истраживање сајта „The Grayzone“ објављено, али је, како „The Grayzone“ наводи, њено име остало у „Гугл“ претрагама.
Марго Маквикар је ауторка бројних текстова у којима афирмативно говори о „Шен Јуну“, путујућој плесној представи култа Фалун гонг.
На крају, Ребека Џејмс је била организаторка изложбе посвећене уметности култа Фалун гонг у Бристолу.
ПРОПАГАНДНА МРЕЖА КУЛТА
Штавише, истраживање сајта „The Grayzone“ показало је и да је национални менаџер за иницијативе ETAC-а у Великој Британији, Енди Муди, повезан са телевизијом NTD (New Tang Dynasty Television). “Забринути Канађани су приметили да је пропагандна мрежа овог култа добила милионе долара од њихових пореских обавеза”, наводи „The Grayzone“.
Име координаторке комуникација ETAC-а у Великој Британији, Викторија Ледвиџ, појављује се, како наводи сајт „The Grayzone“, у чланку „Епок тајмса“ којим ова хвали “Шен Јун“ као „невероватну представу”.
Што је редакција сајта „The Grayzone“ више анализирала имена наведена на сајту ЕТАС-а, испливало је све више чињеница о повезаности ове организације са Најсовим Трибиналом за Кину.
Овај сукоб интереса неким „чудом“ промакао је новинарима мејнстрим медија. “Ни ETAC ни Трибунал за Кину не откривају ове везе, али није потребан упоран истраживачки новинар да оне буду откривене. Зашто је овако једноставно истраживање било претежак корак за, рецимо, Овена Букота из Гардијана који није урадио ништа више од преношења ставки које је износио ETAC?”, упитао је сајт „The Grayzone“.
СЕЛЕКТИВНА УПОТРЕБА ДОКАЗА
Иако је Најсов Трибунал за Кину тврдио да је независан од ЕТАС-а, он се, како наводи „The Grayzone“, у великој мери ослањао на информације поменуте организације која је иницирала његово оснивање.
„Осим тога, Трибунал за Кину ослањао се на доказе ETAC-а, занемарујући супротстављена мишљења медицинских стручњака, што, такође, указује на пристрасност. Критичари као што је др Френсис Делмонико оспоравају наратив о присилној жетви органа, али се ова сведочанства игноришу јер је ETAC већ дискредитовао те ставове. Ово наглашава селективну употребу доказа од стране трибунала“, наведено је у истраживању сајта „The Grayzone“.
“Аутори овог извештаја, Дејвид Килгор и Дејвид Матас, имају значајне везе са контроверзним политичким лобистичким групама, међу којима су произраелске и оне за промене режима као што је MEK, што поставља додатна питања о њиховим мотивима и објективности”, наводи сајт „The Grayzone“.
“The authors of this report, David Kilgour and David Matas, have significant ties to controversial political lobbying groups, including pro-Israel organizations and regime-change advocates such as MEK, raising further questions about their motives and objectivity,” The Grayzone reported.
НЕПОЖЕЉНИ СТАВОВИ ЕКСПЕРАТА
“Ова идеолошка усмереност и ослањање на упитне изворе бацају сумњу на кредибилитет тврдњи о жетви органа и ширем политичком плану који је у позадини”, навео је „The Grayzone“.
“This ideological focus and reliance on questionable sources cast doubt on the credibility of the claims about organ harvesting and the broader political agenda behind them,” stated The Grayzone.
Како је Најсов Трибунал за Кину елиминисао непожељне експертске ставове?
Истраживање сајта „The Grayzone“ показало је да је Најсов Трибунал за Кину слепо веровао ЕТАС-у. То поверење ишло је дотле да је поменути „трибунал“ одбацивао свако непожељно експертско мишљење, уколико би га ЕТАС претходно дискредитовао.
„...Њихови доприноси били би подвргнути прегледу од стране ЕТАС-а, који би открио да они нису изнели конкретне доказе који би подржали оно што су рекли и могли би бити критиковани због своје методологије или искуства у трансплантацији органа. Другим речима, Трибунал за Кину није видео потребу да разматра њихова сведочења, јер их је ЕТАС већ прегледао и прогласио их невалидним”, наводи „The Grayzone“.
УКЛАЊАЊЕ ДОКАЗА О ЖУТОЈ КУЋИ
Џефри Најс је употребну вредност геноцида у геополитичким играма довео до апсурда.
Овај бивши тужилац Хашког трибунала специјализовао се протеклих година, као што се може видети из примера наведених у овом и претходном чланку, за псеудосудске поступке и акције против држава, у распону од озбиљне сумње да је прикривао доказе које је изнео Дик Марти за злочине такозване Ослободилачке војске Косова почињене у „Жутој кући“, до испоручивања неоснованих оптужби на рачун Кине да је спроводила „жетву људских органа“ или „геноцид“ над ујгурском етничком мањином.
Да ствар буде потпуно апсурдна, београдски адвокат Бранислав Тапушковић својевремено је тврдио да је управо Најс учествовао у уништавању доказа у вези са трговином људским органима у случају „Жута кућа“ који су испливали на светлост дана у данас нажалост заборављеном извештају Дика Мартија.
“He continuously pushed the narrative that everything happening in Kosovo was aimed at creating a ‘Greater Serbia’ and that Kosovo and Metohija do not belong to Serbia. He blatantly ignored crimes against Serbs. During the trial, he even claimed that Serbs destroyed a 7th-century mosque, while the Ottomans only arrived in the Balkans in the 14th century. That’s Geoffrey Nice for you,” lawyer Branislav Tapušković stated in a 2019 interview with Večernje Novosti.
Испоставило се да је човек за ког се верује да је учествовао у уклањању доказа о трговини органима Срба из „Жуте куће“ у Албанији обављао реципрочан посао у циљу дискредитације НР Кине.
Штавише, Најс је помагао оптуженим албанским терористима.
РЕНТИРАЊЕ ПАРАПРАВНИЧКИХ УСЛУГА
Писмо које је својевремено упутио такозваној косовској влади открива начин на који је помогао одбрани тада оптуженог терористе Рамуша Харадинаја у Хагу.
Поменуто Најсово писмо открива и како је он „критиковао“ поменути извештај швајцарског сенатора Дика Мартија о трговини људским органима, али помиње и да му приштинске власти дугују стотине хиљада евра на име услуга које им је пружао.
Објективно неуспешну каријеру тужиоца Хашког трибунала, овај британски адвокат заменио је услугама рентирања својих параправничких услуга и копирањем рада Хашког трибунала, доводећи саму идеју суда, како је сам саопштио, на ниво жирија, а суђења на ниво циљане плаћене игре, чиме је употребну вредност геноцида у геополитичким односима, игру започету на Балкану крајем прошлог века, изложио финалној распродаји и потпуном обесмишљавању, довевши је до потпуног и очигледног апсурда.
