После више од деценије доминације мађарском политиком, која траје од 2010. године, премијер Виктор Орбан се сада суочава са најозбиљнијом претњом свом лидерству у последњих шеснаест година.
Несумњиво, исход ових избора имаће далекосежне последице по Европу и њене различите патриотске, популистичке и националистичке покрете. Непоколебљиви премијер настоји да очува парламентарну већину у условима економске стагнације и великог броја неопредељених бирача, што ове изборе чини егзистенцијалним за Фидес. Напетост се осећа у ваздуху Будимпеште, док енергија присталица ТИСЕ доводи постојећи поредак у стање неизвесности. Мађари стрепе за будућност своје нације, подељене између двојице изузетно популарних кандидата.
НОВА ФОРМУЛА: „СВИ ПРОТИВ ОРБАНА“
Нагли раст популарности Петера Мађара одражава све веће незадовољство мађарских бирача економском стагнацијом и наглим растом трошкова живота - трендовима који су започети током пандемије ковида 19, а потом додатно продубљени економским последицама руско-украјинског рата. Многи од ових фактора имају, наравно, структурни карактер на глобалном нивоу и изван су контроле Фидеса, али је Петер Мађар искористио прилику да изда своју бившу супругу, Јудит Варгу, како би стекао политички утицај.
Четрдесетчетворогодишњи бивши инсајдер владе, који је некада био добро позиционирана фигура у Фидесу, постао је неочекивани лидер опозиције критикујући корупцију - стварну или перципирану - и обећавајући радикалне реформе система. Чињеница да се његова кампања делимично ослањала на лични скандал била је предмет спорења током овог изборног циклуса, али је његова теренска кампања у руралним срединама успела да нагризе подршку традиционално чврстог гласачког блока Фидеса. ТИСА је прерасла у покрет који привлачи масовну подршку и окупља десетине хиљада људи на скуповима на којима Мађар оптужује владу Фидеса да управља пропагандном машинеријом.
У месецима који су уследили, Мађар је брзо изградио коалицију ослањајући се на неуспех велике коалиције из изборног циклуса 2022. године. Та необична комбинација неолиберала, социјалиста, актера десног центра и странке која је некада важила за националистичку у потпуности је преокренула политичку таблу мађарске политике. Нова формула постала је „Сви против Орбана“, што је омогућило да новооснована странка ТИСА Петера Мађара брзо постане друга по снази странка у земљи. Основана 2024. године, ТИСА је уздрмала политичку сцену окупљајући разједињене опозиционе снаге и користећи незадовољство поводом оптужби за корупцију и Орбанове „нелибералне демократије“. Мађарова вешта употреба друштвених мрежа и непрестане турнеје по руралним срединама подстакле су раст странке, која је преузела гласаче од либералних, зелених и левичарских ривала спремних да занемаре његову прошлост у Фидесу.
БРЕНД ПРАГМАТИЧНОГ КОНЗЕРВАТИЗМА
Политика незадовољства и даље има предност над прагматизмом, а тежња ка нечем новом и другачијем одвлачи млађе и политички мање искусне бираче од Фидеса. Вреди напоменути да ТИСА ужива убедљиву подршку међу бирачима млађим од 39 година, где води у односу на Фидес са 41 одсто према 22 одсто, док старији бирачи и даље благо фаворизују Фидес. Ова генерацијска подела - у великој мери условљена економским тешкоћама и захтевима за променама - изгледа да утиче на младе у Мађарској и потенцијално може превагнути у изузетно тесној изборној трци. Међутим, извештаји са терена бележе извесну уздржаност међу бирачима наклоњеним опозицији, проистеклу из Мађарових личних скандала и перцепције његове конзервативне политике као „Фидес јуниор“, како је то описао гласач МСЗП-а Ђерђ М. из Будимпеште.
Петер Мађар је странку обликовао као бренд „прагматичног конзервативизма“, који се за сада показује делотворним у преузимању традиционалних гласача Фидеса, преузимајући - барем на нивоу јавне перцепције - бројне позиције Фидеса, уз истовремено истицање да је кандидат против корупције. Мађар позиционира ТИСУ као странку десног центра, обећавајући да ће Мађарску задржати чврсто усидрену у Европској унији и НАТО-у, уз „прагматичне односе“ са Русијом, али критичари у томе виде нејасан опортунизам и привидно сигнализирање које имитира Орбанов политички приступ. Стратегија коју Мађар спроводи указује на то да су политике Фидеса и даље популарне међу мађарским бирачима. Његова обећања о искорењивању корупције и увођењу ограничења мандата некима и даље звуче неубедљиво с обзиром на његову ранију блискост власти, али су несумњиво одјекнула у јавности у условима трогодишње економске стагнације.
НЕСЛАГАЊА У ИСТРАЖИВАЊИМА ЈАВНОГ МЊЕЊА
Мађар је позвао друге странке да повуку своје кандидате и обећао им учешће у власти уколико однесе победу. У изградњи свог покрета ангажовао је стручњаке, укључујући међународног експерта за енергетику за питања спољне политике и бившег руководиоца компаније „Шел“ за економију, настојећи да представи компетентну, технократску алтернативу Орбановој влади. Ово окупљање подсећа на раније неуспехе опозиције, али је добило замах фокусирањем на оживљавање економије и деблокаду милијарди евра замрзнутих средстава из Брисела.
Подаци из истраживања јавног мњења у земљи познати су по недоследности и указују на више могућих исхода ових избора. Недавна истраживања која су спровели анкетари повезани са антиорбановском опозицијом показују да ТИСЗА задржава предност од осам процентних поена у односу на Фидес међу опредељеним бирачима, са 48% подршке за ТИСЗУ наспрам 40% за Фидес. Међутим, анкетари блиски влади износе потпуно другачију слику, показујући да Орбан води са 7–8%. Трка остаје неизвесна, уз велики број неопредељених бирача и сужавање разлике у односу на раније двоцифрене процене. Орбан би могао да задржи већину, али ове разлике у подацима указују да ће исход вероватно бити изузетно тесан, уз међусобне оптужбе за пристрасност анкетара са обестране политичког спектра.
Орбан, свестан да је економија његова слаба тачка, покренуо је програм потрошње усмерен на посрнули сектор угоститељства, субвенције за грејање домаћинстава и додатне пензије у фебруару. Побољшање резултата у анкетама уследило је након ових мера, али оне не циљају директно економску стагнацију. Ипак, премијер је обећао даље реформе пореза на добит како би привукао инвестиције, са циљем раста БДП-а од 2%, као и продубљивање сарадње са Сједињеним Државама и Кином. Председник САД Доналд Трамп подржао је Орбана, као и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, чешки премијер Андреј Бабиш, израелски премијер Бењамин Нетанјаху, лидерка француског Националног окупљања Марин Ле Пен, као и други лидери европског национално-популистичког покрета.
УКОЛИКО ОРБАН ИЗГУБИ ВЕЋИНУ...
Уколико Орбан изгуби већину, могао би да задржи позицију премијера уколико постигне договор са конкурентском националистичком странком Ми Хазанк (Наша домовина). Ова странка, која у анкетама стабилно има подршку од око 5 одсто опредељених бирача, позиционира се као тврђа алтернатива Фидесу по националним питањима. Таква коалиција могла би Орбану омогућити да задржи власт ослањајући се на заједничке антиглобалистичке ставове, уз истовремено преиспитивање политике према страним радницима, која је код дела мађарске јавности изазвала значајно незадовољство.
Ми Хазанк је настао као одговор на заокрет Јобика за 180 степени, када је стао уз дубоко непопуларне личности левих глобалиста, попут Ференца Ђурчања, који је током свог премијерског мандата двехиљадитих година замало довео мађарску економију до колапса. Ми Хазанк је попунио празнину насталу након што се Јобик придружио коалицији „Уједињени за Мађарску“ у изборном циклусу 2022. године. Неуспешна вишестраначка коалиција освојила је свега 32,5 одсто гласова, кандидовавши Петера Марки-Заја, независног градоначелника десног центра, као кандидата левице за протестно гласање. Ми Хазанк је из тих избора изашао као отцепљена фракција Јобика и постао једина релевантна националистичка опозиција, а сада потенцијално преузима улогу одлучујућег фактора у овој тесној трци.
ТРЕЋА МОГУЋНОСТ
Постоји и трећа могућност - парламент без већине уколико се гласови равномерно поделе. Са ТИСОМ на 49 одсто и Фидесом на 39 одсто у појединим анкетама међу опредељеним бирачима, и Ми Хазанком на 5 одсто, равномерна расподела могла би довести до продужених преговора или нестабилности. Такав сценарио вероватно би појачао економске изазове Мађарске, јер би преговори о формирању владе продужили привремену неизвесност.
Убедљив Орбанов пораз имао би домино ефекат широм европског континента. Орбан и његова влада били су изузетно ефикасни у супротстављању лудилу Европске уније, користећи право вета како би ублажили прекомерне иницијативе Комисије, користећи сопствене медијске мреже за јачање национално-популистичких гласова и промовишући национални суверенитет међу државама чланицама. Европа без Орбана значајно би ослабила конзервативне, популистичке и националистичке снаге широм континента, будући да је он дуго служио као образац и подршка популистичким лидерима.
Његово свргавање могло би охрабрити Брисел да се супротстави сличним национално-популистичким владама, јер би његов поглед био усмерен ка другим „трновима у оку“, као што су словачки Роберт Фицо или чешки Андреј Бабиш.
Орбанов пораз окончао би мађарска вета на помоћ Украјини и санкције Европске уније према Будимпешти, потенцијално ослобађајући више од 20 милијарди евра замрзнутих средстава и померајући равнотежу унутар ЕУ ка уједначенијој подршци Кијеву. Иако је Европска унија формално пристала да обустави разматрања о Мађарској уочи избора, није тајна да би Брисел преферирао победу Петера Мађара и да, по свој прилици, тихо ради иза кулиса на том исходу.
ИЗБОР ИЗМЕЂУ РАТА И МИРА
Орбан је оптужио Европску унију и Украјину за мешање у мађарске изборе, тврдећи да Брисел финансира опозиционе актере, а да Кијев пружа ИТ подршку Тиси. Позвао је украјинског амбасадора због наводних „координисаних мера“ усмерених на утицај на гласање. Извештаји Европског парламента критиковали су Мађарску због употребе кампањског материјала генерисаног вештачком интелигенцијом и означили је као „хибридни режим изборне аутократије“. Орбан је, са своје стране, указивао на расипничку потрошњу Европске уније и представљао Петера Мађара као оличење глупости и непромишљености Брисела и Кијева. Са заоштравањем кампање, Украјина је позвала мађарског амбасадора у знак протеста због ових навода. Ова размена оптужби подигла је тензије, док Орбан ове изборе представља као избор између рата и мира, а Брисел покреће поступке против платформи попут Икс ради приступа подацима, позивајући се на наратив о руском мешању као оправдање.
Орбанова порука наишла је на одјек код многих Мађара који тврде да су санкције Брисела на руски гас биле економски погубне, нарушавајући енергетски сектор и успоравајући раст широм Европе. Орбан тврди да наставак подршке Европске уније Украјини носи ризик од економске пропасти, понављајући упозорења да ће политика блока довести до „хаоса и сиромаштва“ уколико се Мађарска превише приближи том курсу.
ПЕТЕР МАЂАР - НЕОДРЕЂЕН ПО КЉУЧНИМ ПИТАЊИМА
Према новој анкети, чак 83 одсто Мађара страхује од страног мешања у изборе 2026. године, при чему 53 одсто сумња на Русију, 49 одсто на Европску унију или Сједињене Државе, а 25 одсто на Украјину. Ово широко распрострањено осећање навело је Петера Мађара да ублажи реторику о осетљивим питањима као што су миграције и односи са Европском унијом, јер се перцепција Украјине као претње појаћала се од почетка рата. Мађар је остао неодређен по кључним питањима, избегавајући чврсте обавезе које би могле отуђити бираче, што одражава сличне проблеме са кампањом Марки-Заја у претходном изборном циклусу.
Мађар је покушао да истовремено истакне суверенитет Мађарске и наставак сарадње са Европском унијом како би придобио евроскептичне бираче, али многи Мађари у томе виде противречност, а не прагматизам, код човека који не жели да заузме чврсте ставове - посебно у поређењу са Орбаном, лидером очврслим у политичким биткама који је више пута показао да може да брани и предводи нацију.
