Улазак Бугарске у еврозону 1. јануара 2026, без друштвеног консензуса и референдумског изјашњавања, пробудило је из политичке апстиненције више од пола милиона Бугара који су у повлачењу националне валуте препознали одрицање од националног суверенитета. Петиција за расписивање референдума по овом питању коју је потписало 604 хиљаде грађана игнорисана је од стране Парламента, а затим и Уставног суда. Костадин Костадинов, председник опозиционе партије Препород, каже у разговору за наш портал да се овај преседан може назвати уставним превратом. Са њим разговарамо о последицама увођења Бугарске у еврозону, политичкој клими у земљи, те чињеници да званична Софија не само да упозорава на могући рат са Русијом, већ у том правцу, предузима и значајне кораке.
У околностима када се европске земље суочавају са дубоком економском, али и политичком кризом - ултиматум стављен пред Бугарску да се одрекне лева- делује као ирационалан, па и закаснео потез. Шта је позадина мере коју ЕК намеће вашој земљи?
Бугарски народ не жели да слепо испуњава заповести Европске комисије. Два су разлога за насилно увођење наше земље у еврозону. Први, пројекат еврозоне прети да се уруши под сопственом тежином. Фрацуска, друга по величини економија Европе је у стању техничког стечаја- суочена са политичком, економском и финансијском нестабилношћу. Немачка, најјача економија у Европи је у стању рецесије. Италија, трећа по величини економија, налази се у стагнацији, у комбинацији са инфлацијом – тзв. стагфлацији. У пракси се италијанска економија не развија већ трећу годину. Инфлациони индекс, у комбинацији са недостатком јефтиних руских ресурса најављује да је у припреми савршена олуја у еврозони. Евро се љуља веома силно. Јединствени начин да се покаже спољним факторима и инвеститорима да постоји поверење у евро јесте да нека нова држава „пожели“ да се нађе у еврозони. То је спољнополитички разлог.
Други, који има везе са унутрашњом политиком везан је за раст подршке Препороду. Наши „господари“ из Европске комисије се плаше да ће Препород постати незаобилазан фактор, и у том случају брана оваквим захтевима. Из тог разлога они вештачки убрзавају овај процес како би нас ставили пред свршен чин.
Напомињем, да постоји механизам за излазак из ЕУ, али не и за излазак из еврозоне. Но, ако они насилно гурну Бугарску у еврозону, 1. јанура 2026, ми имамо демократски и легални аргумент да се боримо за излазак. Еврозона ће пропасти, и они који данас уништавају бугарску валуту- лев- и бугарски суверенитет- постаће жртве сопственог успеха.
Чињеница да 85 одсто Бугара заступа ставове који одговарају вашем политичком програму није гарација да би Препород могао да преузме власт. Како то објашњавате?
Једини начин да свргнемо постојећи режим јесу ванредни парламентарне избори, али постоји велики проблем. Реч је о томе да је у Бугарској поражавајуће мала излазност на изборима - око 35 одсто.
Разлог? Чињеница да нашом земљом деценијама уназад владају људи које директно контролишу стране амбасаде- америчке или британске, а у последње време доминантна постаје и Немачка. По признању чланова владајуће странке ГЕРБ, Немачка је у Бугарској створила своју сопствену партију ослањајући се на две немачке фондације - Ханс Зајдел и Конрад Аденауер.
Председник ГЕРБ-а Борис Борисов не крије захвалност поменутим фондацијама иако такво признање по бугарским законима подлеже кривичној одговорности. У таквим околностима, народ не верује да се било шта може променити, и као резултат имамо две трећине становништва које не гласа. Ако би се апстиненти одазвали, Препород би постао прва странка са можда преко 50 посто гласова.
Прозивкама да су чланови ваше странке „фашисти“ добили сте улазницу за клуб презрених, десно орјентисаних, европских снага. Да ли вас такве увреде обеспокојавају?
Код нас се етикете лепе без икаквог разлога - пре подне смо фашисти, по подне комунисти, а увече опет фашисти. Не мислим да је Препород десно орјентисана странка јер окупља пуно економиста са левим идејама. Но, левица и десница су из економске категорије, у Европи и свету, прешле у политичку, у контексту односа са Русијом. Ако си за сарадњу са Русијом онда си десничар или крајња десница, и обрнуто – ако си глобалиста који сматра да треба покидати све везе са Русијом - ти се лево орјентисан, прогресиван и либералан. Истина је да они које себе називају крајњом десницом желе мир у Европи, док они који се представљају прогресивним либералима заговарају рат. То је парадокс. АфД али и група Суверених нација носе се са тешким оптужбама осмишљеним са циљем да застраше људе који би им поклонили поверење. Већина Бугара се налази пред избором- или ће веровати етикетама и пропаганди или сопственим очима. Земља је у врло тешком стању- економском и демографском и то је очигледно.
Чињеница да сте једини политичар са бугарске политичке сцене који је позван у Белу кућу након победе Доналда Трампа, оставља простор за претпоставке да је притисак на вашу странку знатно ослабио. Да ли грешим?
Од 33 поланика Препорода, њих шест се налази у кивичном поступку због учешћа у политичким протестима. Долазак Трампа на власт није много тога променио у Бугарској, а чињеница да САД немају свог амбасадора у нашој земљи- речит је податак. Дуго одржавамо добре односе са Републиканском партијом и на мом столу је позивница за следећи догађај посвећен Чарлију Кирку који ће се одржати у Аризони од 16. до 21. децембра. Међу учесницима ће бити и Стив Бенон, Такер Карлсон и Доналд Трамп млађи. Предвиђено је да будем један од говорника.
Москва се показала мање проницљивом од Вашингтона. На Паради победе у Москви, поред Препорода, била је и странка чији је некада јавно експлоатисан сентимент према Русији постао упитан...
Једина политичка снага која се залаже за добре одосе односе са Русијом- и економске и културне - је Препород. Русија настоји да има нормане односе са свим политичким факторима у Бугарској. Једина партија осим Препорода која историјско носталгичарски претендује да има некакве позитивне односе са Русима је социјалистичка партија. Русија мисли да је важно да одржава контак са свима. САД немају такве идеје, посебно у време Трапма.
Званична Софија је више пута наговештавала могућност рата са Русијом, и предузимала одређене кораке у том правцу. Да ли је неко консултовао бугарски народ по том питању?
Бугарски народ у процентима од 99 не жели да узме учешће у рату против Русије. Таквом одлуком бугарске власти ризикују револуцију у самој земљи.
То што је Бугарска постала стратешки важна НАТО карика оставља простор за упитаност да ли Западна алијанска има грандиозне планове са вашом земљом, или су амбиције ипак орочене трајањем СВО?
Амбиције НАТО-а своде се на план да Бугарска постане плацадарм за дестаблизацију Русије, а не оружана сила. Тренутно слушамо како Бугарска треба да направи фабрику за барут за коју ћемо добити паре на зајам. Међутим, да би се барут производио неопходне су сировине, попут памука, које ми немамо. Грчка, наш велики конкурент, тражила је да смањимо производњу памука и преузела тржиште. Рачуница говори да је за фабрику за производњу барута неопходно да се задужимо целу милијарду.
Друго, та фабрика ће бити 51 власништво Рајнметала. Рајнметал неће узети зајам, већ Бугарска, а они ће управљати. У преводу - ризици за нас а профит за њих.
Треће, производња барута је прљава технологија повезана са еколошким ризицима. Постављам питање зашто прљаве технологије треба да се извезу у Бугарску. Ако би заиста хтели да развијају бугарску војну индустрију могли су да предложе да правимо дронове, бојне машине за пешадију или авионе - Бугарска је некада правила авионе типа ЛАЗ, назване по конструктору Лазару. Такве солуције се не разматрају.
Нама кажу: нећете имати озбиљну армију, прозводићете барут у великим количинама за које нисмо сигурни да ли ћете имати тржиште. Шта ћемо да радимо са барутом, у том случају? Он пропада. Зајам не плаћају ЕК и НАТО, већ бугарски грађани. Амбиција НАТО је да Бугарску претвори у место одакле би се испаљивале ракете. Уосталом, чињеница да Бугарска енормно извози оружје није се одразила на социјални статус грађана. Напротив.
Како оцењујете, да ли је илегалан град намењен борцима јединице Азов који ниче у околини Варне уступак Софије НАТО-у или Украјинцима, те да ли ово „уточиште“ за најрадикалније учеснике на фронту може у перспективи послужити као замајац за дестабилизацију не само Бугарске већ и остатка Европе?
На потезу између Варне и Бургуса око 100 наоружаних Украјинаца подиже стамбене објекте који су, према нашим сазнањима, намењени борцима најрадикалнијих украјинских јединица. Један од задатака групације КУБ је да у случају пораза на фронту овде евакуише најбруталније украјинске нацисте са породицама, и телохранитељима.
Поврх тога чињеница да ова група на месечном нивоу преко бугарских банака пере 100 милиона евра. Када је локална обавештајна служба случај пријавила централи, неколицина припадника ове групације је протерано у Турску. Занимљиво, већ након 10 дана они су враћени, а заменик шефа контраобавештајне службе је због изношења „непријатних истина“ – пензионисан.
Питање које је од највећег националног интереса прећутано је и у Парламенту и у бугарским медијима. Није тешко одгонетнути да су за овај пројекат бугарски политичари узели огроман новац. Последице су, разуме се, несагледиве.
