Победа, пре свега Турске, а затим и Азербејџана у Другом карабашком рату, дала је снажан подстицај читавом туркијском свету. О томе је говорио председник Савета мудраца Организације туркијских држава (ОТД) Бинали Јилдирам, оцењујући улогу Азербејџана у раду ове организације. Додао је да је победа Азербејџана у Карабаху удахнула нови живот туркијском свету. У том контексту Јилдирам је цитирао речи лидера крајње десничарске националистичке партије МХП Девлeта Бахчелија, који је, коментаришући инцидент у џамији Лимасолске епархије - где су непозната лица исписала пароле и нацртала грчку заставу, рекао: „Турчин нема другог пријатеља осим Турчина“.
КАКО УСПАВАТИ МОСКВУ
Слом војно-политичког статус квоа у Нагорно-Карабаху (који је био на снази од маја 1994. године, од тренутка ступања на снагу Споразума о неодређеном прекиду ватре) догодио се у новембру 2020. Учешће Турске у рату на страни Азербејџана пољуљало је равнотежу снага на Јужном Кавказу.
Потписивањем Шушинске декларације, Азербејџан је учврстио своје војне и безбедносне односе са Турском, чланицом НАТО-а. Према речима Ахмеда Алилија из Кавкаског центра за политичку анализу са седиштем у Бакуу, Азербејџан је за Турску постао „главни савезник ван НАТО-а“, као што су Израел, Египат и Јапан за Вашингтон.
Регион је од 1828. године био вековна сфера националних интереса Русије. Како би оспорила утицај Москве, Турска је пружила Азербејџану пуну војну и дипломатску подршку у његовом рату против Јермена у Нагорно-Карабаху. Искуство Карабаха показало је да је политика Турске усмерена на обуздавање Русије у региону успела, док Москва није успела да задржи свој некадашњи утицај. Независно од исхода кризе у Украјини, њене последице већ осећају сви релевантни регионални актери.
Дугорочно гледано, и Азербејџан и Јерменија донели су стратешку одлуку којем центру моћи ће се приклонити. Западни центри утицаја, који активно делују на Јужном Кавказу, полазили су од претпоставке да ће - уколико Русија своје стратешке процене заснива на извитопереним проценама стварности - то омогућити добијање на времену за реализацију њихових пројеката. Ово се посебно односи на оне државе које је требало постепено извући из руске сфере утицаја, уљуљкујући будност руских елита задужених за државну и регионалну безбедност.
Центри који пројектују будућност региона добро разумеју да Русија може да осујети њихове планове благовременим контрамерaма, утичући на ситуацију и у државама под западним утицајем, и ван њих. Азербејџан је управо једна од оних кључних земаља где су власти, координисане стратешким противницима Русије, успеле да купе време и успавају будност Москве.
НАРОДНИ ФРОНТ У ТУРСКОЈ ПОЛИТИЦИ
Данас је Турска држава која је изашла као победник у борби за ову кључну закавкаску земљу. У земљама где политички и културно делују, Турци активно раде не само са политичким елитама, већ и самим народом. У томе им помаже, и то им дозвољава, и сама власт - што је био и један од услова доласка породице Алијев на власт. Опозиција у Азербејџану, коју такође директно или индиректно контролише влада, такође је у све укључена.
Народни фактор у турској политици увек заузима посебно место. Идеолошко и културно наступање Турске, које иде у два правца - пантуркизам и паносманизам - ствара у друштву генерације које ће бити присутне у власти, опозицији, медијима, бизнису, култури, и што је најважније - у полицији и војсци. У том правцу делују званична идеологија, оружане снаге, основне и средње школе, универзитети и медији у Азербејџану.
Још један веома важан правац деловања Турске је рад са азербејџанском омладином и студентима. Хиљаде азербејџанских студената школује се у Турској, у разним областима. Други кључни правац је азербејџанска војска, која се већ дуго гради по НАТО стандардима. Хиљаде азербејџанских официра прошло је обуку у Турској. Сваке године Турска и Азербејџан одржавају читав низ заједничких војних вежби.
ИНТЕГРАЦИОНИ ЕКСПЕРИМЕНТИ- РИЗИК ИЛИ ПРАГМАТИЗАМ?
У позадини недавног самита Организације туркијских држава (ОТГ) у Габали, где се разговарало о економској сарадњи и могућем војном формату, тема интеграција поново је ушла у фокус међународне политике. Земље у региону активно траже равнотежу између симболичког уједињења и стварних стратешких интереса, укључујући и војне аспекте.
Узмимо за пример Централну Азију. Узбекистан и Казахстан никада нису били део Османског царства - нити је, узгред буди речено, био Азербејџан. Потоњи се само кратко оријентисао према Турској - од 1918. до 1920. године, током прве Азербејџанске Демократске Републике, а затим у постсовјетском периоду. Ако се, међутим, осврнемо на историју ханстава у којима су доминирали условно речено преци Азербејџанаца - а које је Руско царство означавало као „кавкаске Татаре“ -видећемо да су све до закључења Гулистанског и Туркменчајског мировног уговора били у орбити Персијске државе. Чак је и шиитски ислам међу њима био доминантан, а не сунитски. Сунитизација је релативно новији феномен.
Историјске путање су различите - и то је чињеница. Ипак, те разлике не могу се назвати непремостивим. У крајњем исходу, све се своди на прагматизам. Колико су, на пример, Казахстану или Киргистану потребни конфронтација и сукоб са Русијом? Очигледно – ни најмање. Зашто би то радили? Због симбола који имају мало додирних тачака са њиховим историјским искуством, осим периода националног буђења крајем XIX и почетком XX века, када се у интелектуалним круговима активно расправљало о идејама пантуркизма и када су текли покушаји да се туркијски и исламски идентитети споје у једну целину.
Али да ли је данас то довољан разлог да се ризикује и крене у нове интеграционе експерименте по цену раскида са старим, већ провереним моделима?
ПОСТСОВЈЕТСКА ИНТЕГРАЦИЈА ИЛИ ПАНТУРКИСТИЧКО БУЂЕЊЕ?
Након оснивања Туркијског савета 2009. године многи коментатори су ову организацију дочекали са подозрењем, називајући је „фолклорном изложбом“. Међутим, догађаји из 2020–2021. године дали су туркијској интеграцији нови замах.
Шта се, заправо, догодило 2020–2021?
Две државе, Русија и Иран, у овој ситуацији понашале су се, благо речено, чудно. Стицао се утисак као да их озбиљан геополитички потрес у региону уопште не дотиче, као да се територијално налазе на планети Марс. Сада већ покојни војни аналитичар, оснивач Центра за анализу стратегија и технологија (ЦАСТ) Константин Макијенко тада је написао:
“Геополитичке последице другог карабашког рата катастрофалне су не само за Јерменију, већ и за Русију. Иза танког вела варљивог тријумфа спољне политике – успешног посредовања и увођења мировњака (или талаца?) у регион – ускоро ће се појавити сурова реалност. Утицај Москве на Закавказју нагло је ослабио, док је престиж успешне и ратоборне Турске, напротив, вишеструко порастао. У суштини, зашто би Баку сада наставио опрезну политику балансирања између три империјске силе - Русије, Турске и Ирана - које су последња три века биле главни актери у региону? Главни национални циљ - повратак територија изгубљених 1994. године - остварен је, директна комуникација са Турском обезбеђена, и са Русима се сада може разговарати сасвим другачијим тоном. Равнотежа утицаја у туркофоним републикама Централне Азије драстично ће се променити у корист Анкаре. Клијент и савезник Русије се нашао у позицији губитника. Турски савезник убедљиво је победио. Није ли то повод да се размисли који је пројекат перспективнији - постсовјетска интеграција или пантуркистичко буђење? Нема никакве сумње да ће се и у самој Русији нагло активирати туркијске националистичке и сепаратистичке групе. Украјински реваншисти су такође добили снажан подстицај и они ће, наравно, сада неизбежно примењивати сценарио Карабах-2020. на ситуацију у Донбасу.”
Турска подршка Азербејџану у свим аспектима конфликта била је демонстрација моћи, утицаја и способности да пројектује силу не само у политичкој арени. Ово је, наравно, утицало и на потенцијал интеграционих пројеката под покровитељством Анкаре. Требало би подсетити да је Туркијски савет трансформисан у Организацију туркијских држава у новембру 2021. - тачно годину дана после „другог карабашког“ рата.
ОД ФОЛКЛОРНЕ ИЗЛОЖБЕ ДО ИНСТРУМЕНТА ОЗБИЉНЕ ПОЛИТИКЕ
Данас се ОТД налази у фази преиспитивања формата интеграције. Фестивалска и симболичка фаза је прошла; организација предузима кораке ка озбиљнијој политичкој улози, иако је тај процес још увек у раној фази. Да би постала „радна“ организација, предузимају се институционални кораци: стварање пуноправног седишта са сталним мисијама, формирање буџета за заједничке пројекте и успостављање редовних координационих механизама.
Историјски успеси Турске и Азербејџана у Карабаху показују да је интеграција могућа не само симболички, већ и у практичним сферама - војној, дипломатској, економској. За сада је ОТД у транзитној фази, са амбицијом да се претвори у инструмент реалне политике.
Појединци у високим московским кабинетима разматрали су идеју да Азербејџан замени Јерменију као кључног савезника. Логика је била: ако је Јереван више није лојалан Москви, треба се окренути Бакуу. Али пракса је показала да такве ствари не функционишу по аутоматизму.
Зато, када Илхам Алијев говори о војним вежбама и сарадњи туркијских држава, на то треба озбиљно да обрате пажњу - и Москва, и Техеран, па чак и Пекинг. Азербејџан је два пута у последњих пет година променио статус кво региона војним путем. Упркос извесном напретку у мировним преговорима с Јерменијом, Баку не одустаје од војних програма. Штавише, Алијев је више пута наглашавао: Азербејџану је потребна јака војска ради заштите суверенитета. Поставља се питање: заштите - од кога? Од Русије и Ирана?
Туријска интеграција данас је вишеслојна и усмерена у више праваца. За државе Централне Азије она је пре свега културно-економска. За Азербејџан - већ и војно-политичка.
Турска, кроз тандем са Бакуом настоји да покаже своју независност не само од Русије и Ирана, већ и од Запада. Анкара покушава да капитализује свој посебан положај између Истока и Запада, претварајући улогу посредника у извор политичког капитала.
СТРАТЕШКА КООРДИНАЦИЈА ТУРКИЈСКИХ ДРЖАВА
Два дана након председничких избора у Азербејџану, 9. фебруара, технички директор компаније Baykar Сељџук Бајрактар заједно са Илхамом Алијевим и његовим сином Гејдаром посетио је базе ваздухопловства Азербејџана и присуствовао летовима недавно наручених ударних беспилотних летелица Akıncı, након чега је одржао свечани, патетичан говор. Истовремено је отворена и Академија беспилотних летелица за азербејџанску војску, у којој се изучавају системи као што су AKINCI и Bayraktar TB2, авион-мета Şimşek, крстарећа ракета ÇAKIR и SOM (лансира се изван зоне дејства ПВО), ракете „ваздух–ваздух“ GÖKDOĞAN и BOZDOĞAN, високопрецизне ракете KGK-82, LGK-82, TEBER-82, HGK-82 (опремљена системом навођења са склопивим крилима), као и ракете MAM-T/L/C.
Ово су само најновији примери азербејџанско-турске војно-техничке сарадње, која, као што знамо, поприма веома напредне облике - укључујући и модернизацију совјетских борбених авиона азербејџанског РВ, коју спроводе турске фирме.
Након председничких избора, Баку је још више усмерио пажњу на Организацију туркијских држава (ОТД) и на њену улогу у уједињавању „турског света“. Проширење сарадње у области одбране у оквиру ОТД - у којој су чланице Турска, Азербејџан, Казахстан, Узбекистан и Киргистан, док Туркменистан (за сада), Мађарска и међународно непризната (осим од стране Анкаре) Турска Република Северни Кипар имају статус посматрача - представља прекретницу у регионалној динамици.
Чланови „туркијског“ савеза све више се фокусирају на међусобну безбедност и „стратешку координацију“, као и на развој заједничке спољнополитичке агенде.
ОД КУЛТУРНЕ ДО ВОЈНЕ САРАДЊЕ
Током инаугурационог говора у мили-меџлису, 14. фебруара, поново изабрани председник Илхам Алијев изложио је приоритете спољне политике земље у оквиру регионалних интеграционих пројеката, означивши ОТД као главни правац спољне политике, одбацивши алтернативне организације без њиховог експлпицитног именовања.
„За нас је ово главна међународна организација, јер је то наша породица. Другу породицу немамо. Наша породица је туркијски свет.“
Овако недвосмислен став сигнализира и евроатлантским војно-политичким структурама, и интеграционим пројектима под руском заштитом да Баку не намерава да им се прикључи. ОТД Азербејџану - приобалној (прикаспијској) држави - пружа значајан потенцијал за балансирање у односима с другим регионалним силама, заузимајући све важније место у спољној политици земље. Поред тога, ова институција има изузетан значај и за остале државе-чланице у условима растуће геополитичке напетости, пише један западни аналитички портал.
Током протекле године ОТД је остварио значајан напредак у институционализацији у областима као што су: Механизам цивилне заштите, Туркијска мрежа за обуку судија, Унија нотара туркојског света, Туркијски инвестициони фонд, Организација синдиката туркијских држава и други.
Тако ће се од 17. до 19. марта у казахстанском граду Таразу одржати седница министара пољопривреде држава ОТД, као и Туркијски аграрни бизнис-форум.
„Координациона група фетви“, формирана при Савету верских лидера муслимана ОТД, утврдила је да је први дан месеца Рамазана у 2024. години 11. март. Једно од кључних праваца интеграције јесте развој савезничких односа између држава-чланица и продубљивање војних веза. У завршном коминикеу новембарског самита ОТД у Астани 2023. године садржан је позив на „још ближу сарадњу у области одбрамбене индустрије и војне сарадње“.
Државе учеснице спроводе заједничке пројекте у економији, култури, повезаности, енергетици и другим областима, такође развијајући војну и безбедносну сарадњу, али то чине првенствено у билатералном формату.
КОЛОСАЛНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ОТД-А
Маџилис Казахстана ратификовао је 28. фебруара Споразум о савезничким односима са Узбекистаном, потписан у Ташкенту 22. децембра 2022. године и ратификован у Узбекистану прошле године. Документ подиже билатералне односе двеју држава - између којих су се раније назирали елементи супарништва за регионално вођство - на нови ниво сарадње, забрањујући им да улазе у било какве блокове или савезе и да се прикључују било којим корацима усмереним против друге стране. По садржини подсећа на Шушинску декларацију између Азербејџана и Турске, али за разлику од ње, казахстанско-узбекистански споразум не обавезује стране да пружају међусобну подршку у случају напада државе или групе држава.
Током недавне посете Азербејџану председника Казахстана Касима-Жомарта Токајева потписано је више билатералних споразума. У интервјуу агенцији АПА, казахстански лидер је у више наврата истицао предности ОТД и њен „колосалан потенцијал“:
„Ево само неколико цифара: укупна територија - око 4,5 милиона квадратних километара; укупни БДП - више од 1,5 билиона долара; становништво - преко 160 милиона људи. Унутрашња трговинска размена у оквиру ОТД достигла је 42,3 милијарде долара, док укупна трговина туркијских земаља са светом износи око 1,3 билиона долара. Све државе Организације уверљиво су интегрисане у светске економске токове и активно делују у кључним међународним организацијама.“
„Верујем да је ово више него довољно за даље успешно унапређење интеграционих процеса унутар ОТД-а.“
ТУРСКИ ДРОНОВИ ТУРКИЈСКИМ ДРЖАВАМА
Како је већ поменуто, Баку је присталица одбрамбене сарадње у оквиру ОТД.
„Избијају ратови и крвави конфликти. У таквим условима, пре свега, главни гарант безбедности постаје одбрамбени потенцијал. Сматрам да сарадњу између држава-чланица у областима као што су безбедност, одбрана и одбрамбена индустрија треба још више проширити“, рекао је Алијев на самиту у Астани у новембру 2023. године.
Билатерални споразуми између чланица „ОТД-а могли би бити праћени мултилатералним иницијативама. Према речима једног посматрача, „када колективна и мултилатерална сарадња која није повезана са безбедношћу почне да делује 'нормално' садашњој генерацији националних лидера и јавности у региону, еволутивни пут ка ближој војној и безбедносној сарадњи такође ће постати нормалан“.
У мају 2022. године Казахстан и Турска су, у оквиру раније успостављеног „проширеног стратешког партнерства“, постигли споразум о производњи турских беспилотних летелица у Казахстану, који је постао прва земља ван Турске у којој је таква производња могућа. У октобру 2023. године саопштено је да ће производња БПЛА у Казахстану почети 2024. године.
„Наш циљ није само да отворимо производњу, већ и да пренесемо знање и технологије, како би у будућности Казахстан могао самостално да производи беспилотне летелице“, рекао је Ерол Огуз, представник компаније Turkish Aerospace, у вези са производњом у централноазијској републици.
Турске компаније одбрамбене индустрије ASELSAN и ROKETSAN делују у Азербејџану и планирају да прошире своје активности. Према наводима, на обали Каспијског језера већ се производи један од делова за недавно наручени турски ловац KAAN. О турским беспилотним летелицама у наоружању Ваздухопловства Азербејџана већ је било речи; исте такве летелице налазе се и у Киргистану и Туркменистану, а крајем 2023. године последња туркијска држава у Централној Азији која је набавила турске дронове постао је Узбекистан.
АРХИТЕКТЕ БЕЗБЕДНОСТИ „НОВЕ“ ЕВРОАЗИЈЕ
Потврђивање Алијеве привржености ОТД наглашава водећу улогу ове организације у обликовању спољнополитичке агенде њених држава чланица. Осим тога, интеграција турских одбрамбених компанија у војно-индустријску инфраструктуру бивших совјетских република омогућава присталицама „туркијске“ интеграције да говоре о њеним предностима.
Од заједничких производних предузећа до распоређивања најсавременијих турских беспилотних летелица у регионалним конфликтима, ОТД постаје озбиљан актер на геополитичкој мапи Евроазије. Државе-чланице крећу се ка дубљој интеграцији у различитим сферама, али то чине опрезно, не губећи из вида могућу реакцију Русије и Кине.
Ипак, укупна трајекторија је јасна: тако или иначе, „туркијски“ савез, утемељен на културној и језичкој блискости, играће све видљивију улогу у обликовању архитектуре безбедности „нове“ Евроазије.
И тешко да је случајно што се у Русији, с времена на време, могу чути позиви заговорника културно-политички мотивисаног „туркизма“ да се пажљивије осмотри ОТД, па чак и да се - након одговарајуће припреме - размотри питање подношења пријаве за чланство у њој!
На самитима се чују и идеје о могућем прикључивању „туркијском“ интеграционом формату, у различитим облицима, Пакистана, Ирана, као и Грузије, која се налази на траси „Средишњег коридора“ - маршруте која из Кине, преко Централне Азије, Каспија, Кавказа и Турске, води у Европу.
Недавна посета Азербејџану престолонаследника УАЕ шеика Мухамеда бин Заједа ал-Нахјана, обележена и учешћем на коњским тркама на сликовитој висравни Џудурдуз у Шуши, такође је постала одраз растућег интересовања монархија Персијског залива за ову и друге државе ОТД.
