Изјава папе Лава Четрнаестог да „НАТО није започео ниједан рат“, најпре званично објављена, па склоњена са званичног сајта Ватикана 16. септембра 2025. била је у функцији пробног балона са циљем да се западно јавно мњење припреми за ратне планове дела Колективног Запада. То је радикално другачији став од става његовог претходника, папе Франциска, који је својевремено рекао да НАТО лаје на вратима Русије. „Не разумеју да су Руси империјалан народ и да неће дозволити да им се иједна страна сила приближи“. Пријатељу, који је ту изјаву коментарисао, рекао сам, парафразирам: „За то да ли је НАТО Алијанса невина или није, није надлежан римски понтифекс, него рецимо они што су страдали у путничком возу у Грделичкој клисури на други дан Васкрса 1999. године“.
Срби, итекако добро препознају нијансе.
КАНДИДАТ ЗА НОВИ КОНФЛИКТ
Данас када дувају нови ветрови историје намеће се и потреба за другачијом терминологијом, па се уместо израза „источни фланг“, „источно крило НАТО-а“ који су задовољавали „потребе“ разумевања украјинског конфликта, намећу нови термини као што су Нови Источни фронт или Велики Источни фронт. У ту сврху, припремају се лекари за војне болнице, израђују се нови медицински протоколи, деле се нови сателитски телефони лекарима, купују им се нови панцири, шлемове и друга опрема, врше се обуке за брзо реаговање, посебно хирурга, јер, ето, ко зна кад ће Руси напасти, па треба бити спреман.
Овде ћемо стати са футуролошким широким планом и изнети основну тезу овог текста. Иако се, извесно, таласа од Пољске до Кавказа, иако Финска и Шведска, као нове чланице НАТО-а, показују све јачу спремност за „одбрану“ од Руса, главни кандидат за нови конфликт је Србији географски много ближа Молдавија.
Молдавији се намеће илузија да до 2030. године може постати чланица ЕУ, иако је Марта Кос, повереница за проширење именовала само Албанију и Црну Гору као државе, које могу испунити услове за улазак у ЕУ до поменуте године. Молдавија, на чијем је челу убеђена атлантисткиња, има перспективу сличну оној коју је имала Украјина уочи рата. Након парламентарних избора заказаних за 28. септембар 2025. године, поставља се питање који су сценарији могући, имајући у виду да тензије расту у два молдавска региона - Гагаузији, и у Придњестровљу.
ВЕЛИКОРУМУНСКИ ФАКТОР У ПЛАНОВИМА ПАРИЗА
Ако погледамо шири план, Европска унија и поготово еврозона, налазе се у небивалој кризи, па тако једина нуклеарна сила у ЕУ - Француска престиже Италију у фискалној неодговорности, што доводи до спирале високих каматних стопа које земљу воде ка додатном задуживању и у перспективи банкроту, јер ће значајно повећати годишње отплате дуга.
Излаз за Француску је или промена трајекторије у геополитичком смислу, односно враћање на суверенистичке позиције генерала Шарла де Гола или даље увлачење Француске у источноевропски конфликт. Пошто је географски Француска далеко, излаз се види тамо где Париз има утицаја, а то су две тачке: Карпатски басен (преко румунског фактора) и Кавказ (путем инструментализације јерменске дијаспоре).
Великорумунски фактор као продужена рука кругова у Паризу, који заговарају војни излаз, трагају за поводом укључивања Румуније у пројектована дешавања у Молдавије. У том контексту, требало би обратити пажњу на саопштење Спољне обавештајне службе Русије (СВР) од 23. септембра 2025. где упозорава да Европска унија намерава да окупира Молдавију уз помоћ НАТО трупа без обзира на исход парламентарних избора у земљи.
ШАМПИОНИ ДЕМОКРАТИЈЕ
Указаћемо на још неколико ствари, које су битне за стицање целовите слике о Молдавији. Најпре, звучи невероватно, али у Молдавији је регистрован раст утицаја USAID-a, чак и после Трампове победе и промене односа нове администрацје према овој америчкој агенцији.
Преко проевропских медија активних у Молдавији нуди се „шарена лажа“ о бољем животу Молдаваца када, разуме се, земља уђе у ЕУ, а заправо привреда Молдавије уопште није компатибилна са европским тржиштем и ЕУ, већ она може бити занимљива само као нова Украјина 2.0. Да је то баш тако сведоче неки сигнали из позадине. Навешћемо један упечатљив пример.
Гезине Шван (Gesine Schwan), представница Фондације Теодора Хојса (видети: https://www.theodor-heuss-stiftung.de/der-preis), приликом доделе награде за изузетну посвећеност демократији, обраћајући се актуелној председници Молдавије 24. маја 2025. у Штутгарту је рекла: „Маја Санду је лидер мале земље, али захваљујући својој храбрости, истрајности и лојалности идеалима слободе и демократије, она служи као инспиративан пример за све нас.“
Занимљиво је да је украјински председник Володимир Зеленски пре почетка сукоба у Украјини, промовисан на исти начин као молдавска председница - као „шампион демократије“.
СХЕМА ЈЕ ИСТА
Схема је иста: јавна промоција → персонализација борбе за „европски пут” → конфронтација са руским факторем → укључивање у ширу архитектуру сукоба. Нервоза расте како у круговима, који су наклоњени Русима, тако и у круговима који се наслањају на наратив владајућег режима у Кијеву. „Молдавија пред вратима ескалације“ није песнички израз већ опис тренутног стања.
Последице активирања великорумунске карте могу бити трагичне, чак и за Балкан, а Срби немају имунитет, по мом осећају ствари за великорумунски наратив, будући да је изграђена пројектована слика о Румунији као „вечитом савезнику“ Срба. У том контексту, игноришу се, рецимо, неканонски поступци румунског свештенства на Истоку Србије и занемарује чињеница да је тако почело и у Молдавији још деведесетих година, оснивањем неканонске Бесарабске митрополије…
Надајмо се да нисмо у праву и да се конфликт унутар православних земаља неће ширити. Ипак, не може се занемарити да није само атлантистички Париз заинтересован за Молдавију, да су у игри и Глобални Лондон, пољски планови о Интермаријуму, или чак пангермански милитаризам. Јасно је, између редова, да је превише заинтересовани за ескалацију у долини Дњестра, а не само Дњепра.
