Заоштравање ситуације на Блиском истоку прети дестабилизацијом суседних земаља, укључујући Турску - државу са једном од највећих армија у НАТО-у. Сједињене Америчке Државе коначно су разрушиле систем међународног права, делују као слон у стакларској радњи, мешајући се у послове других држава, намећући средњим и регионалним силама своју вољу.
Подсетимо да је у области турске провинције Хатај пресретнута иранска балистичка ракета. Претпостављена мета могла је бити база Кјуреџик, где је постављена радарска станица НАТО-а за рано упозоравање на ракетне нападе. Иран је званично негирао умешаност у напад. Након инцидента одржан је телефонски разговор између руководстава Ирана и Турске, током којег су стране разматрале ситуацију и могуће ризике даље ескалације. Анкара настоји да избегне увлачење у директну конфронтацију и залаже се за спречавање ширења конфликта на својој територији.
КИДАЊЕ ЛОГИСТИЧКИХ ВЕЗА ЕВРОАЗИЈЕ
Коме одговара ескалација? За многе државе региона даље ширење конфликта носи озбиљне економске и еколошке ризике. Посебно, напади на нафтну инфраструктуру могу довести до загађења животне средине и погодити земље Централне Азије.
Поред тога, дестабилизација Блиског истока може нарушити важне трговинско-транспортне руте које повезују север и југ Евроазије, као и Европу и Азију. То може довести до преобликовања логистичких ланаца и раста трошкова међународне трговине. За то су заинтересоване Сједињене Америчке Државе, које фактички прекидају све логистичке везе Евроазије, стварајући вештачку баријеру на Блиском истоку и тиме остављајући једину могућност за трговину – преко Турске и Јужног Кавказа, а потом, изгледа, и преко, колико год то звучало необично, Сједињених Америчких Држава, како би се Кина повезала са Европом.
Текућа криза показала је висок ниво отпорности политичког система Ирана и способност земље да одговори на војне изазове. Напоменимо да су током размене удара оштећени бројни инфраструктурни објекти и војни циљеви. Међутим, обим разарања и стварне последице сукоба остају предмет даљих процена. Несумњиво је да ће развој ситуације око Ирана имати дугорочне последице не само за Блиски исток, већ и за регионе који су са њим економски и политички повезани, укључујући земље Јужног Кавказа и постсовјетског простора.
Америчка администрација је са великим ентузијазмом најавила пројекат „Трампов коридор за међународни мир и просперитет“ (ТРИПП), који треба да повеже Азербејџан и Јерменију са Турском. Истовремено, турске власти су објавиле почетак изградње железничке пруге „Карс — Дилуџу“, која треба са запада да се надовеже на „Трампов коридор“ и обезбеди његово функционисање у правцу Анадолије. Земље учеснице оба пројекта наговештавају покретање процеса трансформације евроазијске логистике и јачање њихове улоге као кључних актера на Новом путу свиле. Међутим, реализација овако великих пројеката може се суочити са бројним геоекономским и геополитичким ризицима.
АКО ИРАН ИЗДРЖИ...
Ако Иран издржи у текућем сукобу са Сједињеним Америчким Државама и Израелом, „Трампов коридор“, који би требало да пролази кроз Сјуничку област Јерменије, можда неће бити реализован. Тон шефа иранског Министарства спољних послова Абаса Аракчија у разговору са министром спољних послова Азербејџана Џејхуном Бајрамовим био је приметно оштар. Према речима Аракчија, ниједна држава нема право да уступа своју територију и инфраструктуру за агресивне акције против других земаља. Он је такође упозорио на могуће провокације и деловање под туђом заставом, усмерене на подривање односа Ирана са трећим државама.
Подсетимо да у мирнодопским условима Иран није себи дозвољавао овакве интонације у комуникацији са Азербејџаном. Бесмислена америчко-израелска агресија парадоксално је ојачала позиције Ирана у региону и у свету.
Ако Иран издржи, неизбежна је и нова конфигурација његових односа са Азербејџаном и Турском. Мислим, иначе, да након овог рата Иран неће пристати на „Трампов коридор“ уз своје границе. Захтеваће преиспитивање услова његове изградње и одустајање од учешћа Американаца. О реализацији пројекта Trump Route for International Peace and Prosperity (ТРИПП) лидери Јерменије, Азербејџана и Сједињених Америчких Држава договорили су се 8. августа 2025. године.
„Зангезурски коридор“, како га називају у Бакуу, на јерменској деоници биће под управом Американаца. Иран се томе успротивио.
НОВИ ФРОНТ У АЗЕРБЕЈЏАНУ?
У новим условима рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана, Американци ће настојати да отворе други фронт са стране Ербила у правцу Тебриза. Реч је о Западном и Источном Азербејџану, Зенџану, Ардебилу и, наравно, Курдистану. У перспективи, такво напредовање може створити услове за заузимање Техерана. За отварање северозападног фронта западне силе ће, највероватније, покушати да искористе не само Курде и сопствене снаге, већ и Турску и Азербејџан. Овде ће много зависити од воље Реџепа Ердогана и спремности Кремља да изврши снажан притисак на те земље. Употреба у војне сврхе Зангезурског коридора, названог „Трампов коридор“, увукла би у сукоб и Јерменију.
Историја идеје Зангезурског коридора вуче корене из совјетске прошлости. Железничка пруга „Зангелан - Нахичеван“, која је пролазила кроз Сјуничку област Јерманије (тада Јерменија ССР), омогућавала је везу између главне територије Азербејџанске ССР и Нахичеванске аутономне републике (НАР), енклава Азербејџана, која се граничи са Турском и Ираном. Након почетка Првог Карабашког рата 1992. године, саобраћај је био потпуно блокиран, а железничка пруга на територији Јерменије уништена.
Од тада, недостатак директне копнене везе између Азербејџана и Нахичевана постаје егзистенцијални проблем за Баку. Након Другог Карабашког рата 2020. године, тројни споразум између Русије, Азербејџана и Јерменије предвиђао је укидање блокада транспортних комуникација уз гаранције безбедности од стране Москве.
АЗЕРБЕЈЏАНСКА ПРУГА-ИСТОЧНИ ПРИЛАЗ ЗАНГЕЗУРСКОМ КОРИДОРУ
Упркос потенцијалним економским користима, Јерменија и даље одбија покретање коридора због страхова од азербејџанских претензија и губитка контроле над стратешким територијама, и то не само у Сјуничкој области. Природну узнемиреност Јерменије изазвао је, на пример, пројекат који су 2022. године представили азербејџански јавни радници о стварању „Гејча-Зангезурске републике“ на територији Сјуничке и Севанске области Јерменије (у азербејџанској историографији оне се називају „Зангезур“ и „Гејча“).
Турска и Азербејџан сматрају Зангезурски коридор кључним елементом успостављања несметане транспортне везе не само међу собом, већ и између Азије и Европе у целини. Управо зато, од момента завршетка Другог Карабашког рата, Баку упорно захтева од Јеревана успостављање Зангезурског коридора кроз Сјуник, настојећи да интегрише своје логистичке могућности са турским мегапројектима, као што су тунел „Евроазија“ и мост Султана Селима Јавуза (оба завршена 2016. године), који јачавају улогу Турске као кључне карике на Новом путу свиле.
Азербејџан брзим темпом гради железничку пругу „Горадиз - Агбенд“, која са источне стране треба да се надовеже на будући Зангезурски коридор. Према подацима „Азербејџанских железница“ (ADY), већ је завршено 84% пројектних и 67% грађевинских радова. На деоници дужине 75–106 км активно се изводе земљани радови и подижу инжењерски објекти. Пројекат обухвата изградњу девет станица, 40 мостова, 26 прелаза за аутомобиле и четири тунела. Значајно је да је Азербејџан од почетка потпуно финансирао изградњу својим средствима, демонстрирајући апсолутну увереност у успех пројекта Зангезурског коридора. Поред тога, завршена је, готово 95%, веза ауто -пута који повезује Горадиз и Агбенд, а коју граде турске компаније. Камен темељац за ову саобраћајницу лично је положио Реџеп Ердоган током државне посете Азербејџану. Значајно је истаћи да је ангажовање турских извођача радова на великим азербејџанским инфраструктурним пројектима веома честa пракса. Међу њима су, на пример, пут „Физули - Шуши“ и аеродром Физули.
ТУРСКИ „МОСТ“ ИЗМЕЂУ АЗИЈЕ И ЕВРОПЕ
Док Азербејџан гради источни „прилаз“ Зангезурском коридору, Турска гради западни. Будућа железничка пруга „Карс - Дилучу“, упркос својој релативно малој дужини од 224 км (дупло краћа од релације Истанбул - Анкара), представља најважнију карику у амбициозним плановима Анкаре и Бакуа. Значај нове железничке пруге не ограничава се на квантитативне показатеље - она ће директно повезати Турску са Бакуом кроз Нахичевански ексклав.
Након завршетка изградње железничке линије „Карс - Дилучу“ 2029. године, време путовања од Карса до азербејџанске границе износиће свега 85 минута. Пројекат предвиђа изградњу седам станица, укључујући Субатан, Дигор, Тузлуджу, Игдир, Каракојунлу, Аралик и Дилучу, као и обимну инфраструктуру: 27 надвожњака, 10 мостова, три вијадука и 19 тунела. Линија ће подржавати саобраћај путничких возова брзином до 160 км/ч. Реализација пројекта коренито ће променити логистичку улогу региона: Карс ће постати кључна теретна врата, Игдир ће бити трговински центар, а Аралик и Дилучу ће имати улогу стратешки важних пропусних пунката. Годишњи теретни промет линије износиће до 15 милиона тона, а путнички ток ће достићи 5,5 милиона људи.
Турско руководство, укључујући председника Реџепа Ердогана и министра саобраћаја Али Уралоглуа, придаје пројекту високо симболично значење, називајући га „мостом између Азије и Европе“, који ће ојачати геостратешко лидерство земље, допринети просперитету региона и интеграцији у глобалне трговинске мреже. Са економске тачке гледишта очекује се да ће нова линија, интегрисана са већ постојећом магистралом „Баку - Тбилиси - Карс“, омогућити оштро повећање удела железничког транспорта у спољној трговини Турске са садашњих 1% на 4% и донети приход од 147,6 милијарди лира у наредних 30 година. Такође се претпоставља да ће, поред железничке линије, коридор у крајњој линији обухватити нафтоводе и гасоводе, као и оптичке комуникационе линије.
ХРАБРЕ ИЗЈАВЕ ТУРСКИХ ПОЛИТИЧАРА
Реализација пројекта омогућиће стварање око 10 хиљада нових радних места, што је посебно важно за развој Источне и Југоисточне Анатолије. Али Уралоглу је у разговору са новинарима приликом полагања камена темељца за пут упоредио његов значај са ауто-путем „Измир - Истанбул“, који је званично пуштен у рад 24. августа 2025. године. Траса је постала стимуланс за развој 12 организованих индустријских зона (ОИЗ) дуж свог пута, што је већ довело до отварања нових радних места. На питање да ли се могу очекивати сличне промене на линији „Карс - Дилучу“, министар је одговорио да, барем сада постоји политичка воља да се не дозволи концентрисање свих нових индустријских објеката у Истанбулу.
Трошак новог пута износиће 110 милијарди лира (приближно 2,8 милијарди долара по тренутном курсу). Поређења ради, аеродром Ризе-Артвин коштао је само 275 милиона долара, нова метро линија до аутобуске станице у Измиру биће 535 милиона долара, а нови аеродром у Истанбулу је коштао 12 милијарди долара.
Значајно је да се финансирање линије „Карс - Дилучу“ спроводи преко међународног конзорцијума кредитора, укључујући јапански Mitsubishi UFJ, шведску (SEK) и аустријску (OeKB) агенцију за извозне кредите, као и Исламску банку за развој. У Турској се многи железнички пројекти финансирају оваквим конзорцијумима, на пример, за изградњу ВСМ „Анкара - Измир“ и „Мерсин - Газијантеп“ средства су обезбеђивали европски кредитори.
У Турској сматрају да коридор има потенцијал да потпуно промени логистичке токове у макрорегиону и смањи време транспорта робе са 18 на 12 дана, што ће повећати конкурентност руте у односу на традиционалне поморске путеве. Храбре изјаве турских политичара указују да је званична Анкара апсолутно уверена у покретање Зангезурског коридора, без којег ни пројекат „Горадиз - Агбенд“ на азербејџанској страни, ни „Карс - Дилучу“ на турској страни не би имали смисла и били би бескорисни.
ОСЕТЉИВО ПИТАЊЕ ЗА ТЕХЕРАН
Међутим, разблокада (а у суштини - обновљање) Зангезурског коридора делује као сложено и неодређено питање. Јерменија, конкретно, инсистира на томе да се уместо железничке линије „Зангелан - Нахичеван“ обнови потпуно друга, много северније положена, „Иџеван - Газах“. Ова пруга је изграђена много касније, али је такође омогућавала везу „матичног“ дела Азербејџана са Нахичеваном, међутим, не кроз Сјуничку област Јерменије, већ преко Јеревана.
У Азербејџану, прекогранична пруга била је повезана са основном железничком мрежом, тако да су возови могли ићи из Бакуа у Јереван. Јерменија је заинтересована за обнову овог дела, који је такође разрушен после рата 1992-1994. године, како би преко азербејџанске територије омогућила везу са РЖД. Међутим, у случају обнове управо ове пруге, потреба за грађевином нових путева „Горадиз - Агбенд“ и „Карс - Дилучу“ се, наравно, престаје да постоји.
Између осталог, „транспортно-логистичке амбиције“ Анкаре и Бакуа суочавају се са озбиљним неслагањем не само Јерменије, већ и Ирана. Техеран изузетно осетљиво реагује на идеју стварања Зангезурског коридора који би заобишао његову територију. Притом, трвења у вези са прекограничним превозом робе већ су се јављала и, више од тога, довела су до ескалације.
Године 2021, на ауто-путу „Горис - Капан“, на 21-километарском деу који је након Другог Карабашког рата прешао под контролу Азербејџана, постављени су азербејџански контролни пунктови, на којима су се ирански камионџије суочавали се са ограничењима проласка кроз Сјуничку област Јерменије. Од иранских камиона су захтевали огромну накнаду за „прелазак границе“. Истовремено, појавиле су се тврдње да је као одговор на то Иран забранио улазак турских камиона, али су те изјаве демантоване од стране иранске стране, показавши се као елемент информационог рата.
У ИГРИ ТРИ КОРИДОРА- ЈЕДАН ЈЕ ТРАМПОВ
Ипак, Јерменија је активирала изградњу пута „Агарак - Сисиан“ до иранске границе како би створила алтернативу спорном делу „Горис - Капан“, који је делимично под контролом Азербејџана. Међутим, и Иран, као и Јерменија, промовише свој транспортни пројекат, који пре свега одговара националним интересима - идеју поновног покретања транзитног коридора „Арас“ из совјетског периода као скраћене руте између Азербејџана и Нахичевана. Тај пројекат би постао алтернатива Зангезурском коридору.
Коридор „Арас“ омогућио би Ирану да преко станице Џулфа уђе у железничку мрежу на територији Нахичеванске ексклаве и, сходно томе, интегрише се у „Средњи коридор“ за транспорт својих роба, без обзира на интересе Јерменије. Још 2022. године објављено је да се Азербејџан договорио са Ираном о изградњи алтернативног коридора кроз иранску провинцију Источни Азербејџан, али је затим интерес за пројекат фактички замро због геополитичких компликација и изузетно високе цене инфраструктурних решења. Сада је интерес Азербејџана у потпуности усмерен на „Зангезурски коридор“.
Последњу реч о томе која од три предложене варијанте транспортне везе ће бити реализована - јерменијски (пут „Иџеван - Газах“), ирански (Арашки коридор) или турско-азербејџански (Зангезурски коридор) - још увек имају Сједињене Државе, које до недавно нису показивале упадљив интерес за комуникације на Јужном Кавказу. Међутим, након што су Илхам Алијев и Никол Пашињан током посете Вашингтону парафирали мирни споразум између земаља, званично је представљен пројекат „Трамповог коридора за међународни мир и просперитет“ (TRIPP).
КАПИЈА ДО КАСПИЈСКОГ МОРА
Према плану, приватни амерички конзорцијум добиће Зангезурски коридор, који пролази кроз територију Сјуничке области Јерменије, у закуп на 99 година за управљање инфраструктуром и изградњу околних територија. Иако Вашингтон не преузима функције обезбеђења, сам факт могућег дугорочног присуства САД у овом стратешком региону изазвао је оштро негодовање Русије и Ирана. У Техерану је пројекат назван покушајем да се прекину везе Ирана са Кавказом и успостави копнена блокада, вероватно управо зато што је Зангезурски коридор на крају изабран уместо Арашког. По мишљењу Ирана, показивање интереса САД на Јужном Кавказу уклапа се у широку стратегију економске блокаде Ирана ради појачавања анти-иранских санкција. Поред тога, Техеран озбиљно страхује да учешће Вашингтона у управљању Зангезурским коридором отвара Сједињеним Државама раније затворен директан пут до Каспијског мора.
Током посете председника Ирана М. Пезешкиана Јерменији, Н. Пашињан га је уверио да ће будући Зангезурски коридор бити експлоатисан у складу са законодавством Јерменије. Међутим, то не само да није уклонило постојеће контрадикције, већ је нагласило њихову оштрину. Фундаментална разлика у приступима Бакуа и Јеревана остаје: Јерменија инсистира на успостављању потпуних граничних пункта са царинском и граничном контролом на оба краја коридора, док Азербејџан посматра коридор као слободну транспортну артерију без обавезног прегледа терета који иде ка Нахичевану. Само спремност Азербејџана да Јерменији исплаћује транзитне таксе, узимајући у обзир потенцијалне обимe теретног саобраћаја у оквиру Новог Пута свиле, може представљати економски интерес за Јереван.
ПРОЈЕКАТ- ПОТЕНЦИЈАЛНА ВОЈНА МЕТА ИРАНА?
У овом тренутку покретање Зангезурског коридора директно зависи од потписивања мировног споразума између Јерменије и Азербејџана. Споразум је само парафиран од стране лидера земаља током састанка у Вашингтону, али на путу ка његовом потписивању још увек постоји много подводних камења. Један од њих је захтев Азербејџана да се измене формулације у уставним одредбама, уклоне сва помињања Нагорно-Карабаха. Премијер Јерменије Никол Пашињан је признао да реализација пројекта „Трампов коридор“ (TRIPP) може бити одложена због догађаја у Ирану. На брифингу 12. марта он је истакао да TRIPP тренутно није међу приоритетима администрације САД. Иранска страна никада није крила да има веома негативан став према пројекту. Стручњаци сматрају да овај пројекат такође може постати војна мета Ирана, као и други амерички објекти у региону.
Како се пројекат може реализовати у условима постојања такве претње? Иран је показао да је спреман да бомбардује све што су изградили Американци, истискујући их са Блиског истока. Перспективе овог пројекта нису јасне све док се рат у региону не заврши и док не буде јасна нова конфигурација снага. Такође, све док у Јерменији не буду одржани избори и не буде јасно ко је на њима победио. Ако на власт дођу нове политичке снаге, оне ће свакако ревидирати многе одлуке које је донео Пашињан.
Треба имати у виду да изјаве о наводном стратешком партнерству између Јерменије и САД у ствари немају никакву чврсту основу. Американци нису преузели никакве обавезе према Јерменији, оне нису прописане овим договорима. Све остаје на нивоу неких декларација. Знамо како се Американци односе према својим савезницима, на које гледају као на вазале или робове. Наравно, овде равноправних односа не може бити. Поготово у овом пројекту, где 74% припада Американцима.
