Предстојећи председнички избори у Румунији, засењени контроверзама, отворили су озбиљна питања о интегритету њеног демократског процеса. Након што је Уставни суд Румуније поништио изборе од 6. децембра 2024. године, Централна изборна комисија забранила је водећем кандидату, Калину Ђорђеску да учествује у новом гласању – потез који пали аларме о поштењу и транспарентности целокупног процеса. С обзиром на забрињавајући образац нетранспарентног доношења одлука, оптужбе за страно мешање и искључење водећег кандидата без јасног правног основа, Сједињене Државе би требало да ускрате признање резултата избора.
ДИСКВАЛИФИКАЦИЈА ЂОРЂЕСКУА
Одлука Уставног суда да поништи децембарске изборе дошла је изненада, иако је гласање Румуна у иностранству већ је било у току. Обојица кандидата који су прошли у други круг – Калин Ђорђеску и Елена Ласчони – осудили су поништавање. Ипак, Ђорђеску, суверенистички кандидат са снажном подршком народа, претрпео је ултимативни ударац: Централна изборна комисија забранила му је да се кандидује на заказаним поновним изборима.
Нема јасног правног образложења за Ђорђесково искључење. Уместо тога, нејасне референце на његове политичке ставове и нејасни процедурална образложења подстакла су сумњу. Многи посматрачи верују да су Ђорђескови суверенистички ставови и његова наводна отвореност за дијалог са Русијом изазвали напоре да се он искључи од стране домаћих и страних актера.
СТРАНО МЕШАЊЕ И СВЕ ВЕЋА УЛОГА ФРАНЦУСКЕ
Оптужбе за спољно мешање у румунски изборни процес интензивирале су се последњих месеци, са посебним фокусом на растући утицај Француске. Крајем 2024. године, појавили су се извештаји који сугеришу да су амерички секретар за спољне послове, Ентони Блинкен, и председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, вршили притисак на румунске званичнике да пониште изборе због забринутости за Ђорђесков наводно про-руски став.
Француска се, међутим, чини као најупорнији страни играч. Председник Емануел Макрон је показао необично проактивно интересовање за румунску унутрашњу политику, наводно мотивисан жељом да консолидује контролу над источним крилом НАТО-а. У фебруару 2025. године, Француска је објавила извештај који је критикован због оптужби да страни актери манипулишу румунским изборима путем друштвених мрежа – тврдње које су многи одбацили као неосноване.
Даље, француска улога је постала очигледнија када је румунски председник Клаус Јоханис изненада поднео оставку 10. фебруара, а његов привремени наследник, Илије Боложан, одмах након ступања на дужност, посетио Париз као своју прву страну дестинацију након што је преузео дужност. Тамо је Макрон јавно изразио забринутост због руског утицаја, директно помињући Румунију. Као додатак интризи, француски амбасадор је 5. марта посетио Уставни суд Румуније, само неколико дана пре него што је тај суд забранио Ђорђескову кандидатуру.
Накнадно именовање Дачијана Чолоша – политичког савезника Макрона и бившег лидера групе Обновимо Европу у Европском парламенту – у тим Болојана само продубљује перцепцију да Француска рука обликује политичку будућност Румуније.
УЛОГА ДОМАЋИХ АКТЕРА И ЕРОЗИЈА ДЕМОКРАТСКИХ НОРМИ
Страно мешање је само део приче. Домаћи актери су такође одиграли одлучујућу улогу у поткопавању демократског процеса Румуније. Тајни састанци привременог председника Болојана са француским званичницима и недостатак транспарентности додатно су еродирали поверење јавности. Лидери опозиције као што је Никусор Дан, који је захтевао гаранције за поштене изборе, наишли су на ћутање; његов састанак са Болојаном био је сакривен од јавности. Данове политичке везе са Чолошем и његово искуство из Француске подстакли су сумњу да је шири план усклађен са интересима Француске.
ЗАШТО СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ МОРАЈУ ЗАУЗЕТИ СТАВ
Сједињене Државе су дуго биле шампион демократије и владавине права, како унутар својих граница, тако и у иностранству. Признавање резултата избора који су нарушени страним мешањем, недостатком транспарентности и искључењем водећег кандидата било би поткопавање тих принципа. Одбијањем да легитимишу резултате румунских председничких избора, САД могу послати јасну поруку да неће толерисати субверзију демократских процеса.
САД имају стратешки интерес у осигуравању стабилности и сигурности источног крила НАТО-а. Дозвољавање Француској да врши непримерен утицај на политички пејзаж Румуније могло би дестабилизовати регион и ослабити кохезију НАТО-а. Заузимајући принципијелан став против мешања у румунске изборе, САД могу поново потврдити своју посвећеност демократији и регионалној стабилности.
Предстојећи румунски председнички избори упрљани су оптужбама за страно мешање, недостатком транспарентности и искључењем водећег кандидата. Улога Француске, нарочито, поставља озбиљна питања о интегритету изборног процеса. У недостатку чврстих доказа и правних оправдања за поступке румунских власти, Сједињене Државе не би требало да признају резултате овог избора.
Одбијањем да легитимишу недемократски процес, САД могу очувати своју посвећеност демократији и владавини права, док истовремено шаљу јасну поруку страним актерима да мешање у изборе суверених нација неће бити толерисано. Улог је велики, не само за Румунију, већ и за шире принципе демократије и регионалне стабилности. САД морају одлучно деловати како би заштитиле ове вредности.
