Иако пре око годину дана, када је Њу Делхи у пограничној зони Утараканд и Химачал Прадеш распоредио додатних десетак хиљада војника, догађаји то нису наговештавали, Кина и Индија су у међувремену начиниле низ опрезних али видљивих корака ка стабилизацији и унапређењу својих односа.
Ситуација је нарочито била тешка након сукоба у пограничном појасу 2020. године који ипак на крају није ескалирао у отворени сукоб и рат, иако је Индија тада практично била зауставила кинеска улагања, забранила многе кинеске апликације и пооштрила надзор над радом кинеских компанија.
Овај сукоб, као и нагомилавање по укупно шездесетак хиљада војника са обе стране, свели су односе Пекинга и Њу Делхија на најнижи ниво од 1962. године, када је избио краткотрајни рат због питања разграничења.
ИПАК ДОЛАЗЕ НОВИ ВЕТРОВИ
Конкретни помаци у економској сарадњи, те најава председика Си Ђинпинга и премијера Нарендре Модија из октобра прошле године да ће коначно бити решено питање разграничења две земље, смениле су непријатне вести о спорадичним сукобима дуж спорних граничних подручја две најбројније земље на свету које су пристизале с времена на време, тек да нас подсете да свет високо на Хималајима има још једну важну, а потенцијално неуралгичну тачку.
Колико су протеклих година индијско-кинески односи били осетљиви, говори и чињеница да између две најбројније земље света скоро пет година нема директних летова. Пекинг и Њу Делхи ово питање, као важан услов нормализације сарадње, покушавају да реше управо ових дана.
КИНА ЈЕ ПРЕДВИДЕЛА ТРАМПОВ ДОЛАЗАК
Отварајући се лане ка Индији, Кина је антиципирала долазак Доналда Трампа у Белу кућу и царински сукоб са САД. Преостало је било питање хоће ли Индија бити „нагнутија“ на страну „Квада“, или ће следити принципе БРИКС-а и добросуседских односа.
Многи у свету Индију су видели као главног добитника Трамповог царинског похода на Кину, илуструјући то неким од статистичких показатеља. Уколико је, на пример, Кина 2023. у САД извезла ок 600.000 тона челика, а Индија око 260.000, због чега тај однос 2025. године не би био преокренут у корист Индије која барем још дуго неће остварити степен данашњег кинеског економског развоја?
Исто тако, појавиле су се и вести да би САД преко Индије могле да надоместе увоз паметних телефона и још неких производа из Кине, што је, руку на срце, више питање тренутне америчке жеље или пробне калкулације, него стварних околности, тим пре што циљ Доналда Трампа не обухвата само сузбијање Кине, него и повратак производње у САД. У том смислу замена Кине другом „Кином“ за САД дугорочно не би значила много у потпуном светлу Трампове политике „учинимо Америку поново великом“.
ЕВОЛУТИВНИ ПОГЛЕД НА СВЕТСКУ ПОЛИТИКУ
Алтернатива овом, условно речено хладноратовском погледу на свет који није био без основа имајући у воду спорадичне напетости између Њу Делхија и Пекинга, био је еволутивни поглед на светску политику. Тај поглед подразумева да су велике евроазијске цивилизације и културе, попут Кине, Индије или Русије, али и остале државе и региони света, извукли неопходне закључке из властитих историјских искустава са земљама Запада, да би на прагу средине 21. столећа тако лако улетеле у једну по свему просту замку чији једини механизам представља стара латинске изрека „завади па владај“.
То значи да би, стајући на страну САД, Индија можда остварила краткорочну, или чак средњорочну корист, али би се дугорочно нашла у замци у којој је требало да се нађе Кина након њеног раздвајања од Русије, односно СССР-а, током седамдесетих година прошлог века.
КАКО „ИСПЛЕГЛАТИ“ ИНДИЈСКИ ДЕФИЦИТ?
Велика препрека на путу који опажа еволутивни поглед на међународне односе био је дефицит Индије у трговини са Кином који је, барем до сада, имао тенденцију наглог раста.
Судећи према индијским изворима, Кина је у међувремену послала врло јасне неформалне сигнале, да је спремна да одговори на забринутост Индије у вези са трговинским дефицитом, кроз повећање увоза индијских производа, те уклањањем царинских и нецаринских баријера.
Ова порука, како је наведено у једном од извештаја „Хиндустан тајмса“, указала је да би две земље могле доћи до уравнотеженије билатералне трговине. “Увођење олакшица за индијске производе могло би обухватити смањење царина, поједностављење стандарда за безбедност и квалитет, као и убрзане процедуре за добијање дозвола за извоз робе из Индије.
Овај развој ситуације могао би представљати позитиван сигнал за унапређење економских односа између две земље, упркос политичким тензијама које повремено утичу на билатералну динамику”, навео је у анализи кинеско-индијских односа „Хиндустан тајмс“.
ШИРЕЊЕ САРАДЊЕ ПРЕКО ЗЕМАЉА АСЕАН-А
Будући да своје тржиште не опасује царинским баријерама, попут САД, сасвим је логично да Пекинг врло извесне царинске и трговинске проблеме са том земљом амортизује ширењем сарадње пре свих са земљама АСЕАН-а, које су, у збиру, највећи и све важнији трговински партнери Кине, затим са Индијом и Русијом, Африком и Јужном Америком, па потенцијално и са Европском унијом, или макар неким земљама европског континента.
Вредност трговинског дефицита Индије у трговини са Кином у овој години пројектован је на око сто милијарди долара. У протеклим годинама, тај дефицит се кретао од од 44 до 48,65 милијарди долара, али је у последње време забележио нагли раст, удвостручивши се за око пет година.
Тако Индија из Кине највише увози електронске компоненте и рачунарску опрему, телекомуникационе уређаје, машине за млечну индустрију, хемикалије, електронске инструменте, електричне машине, сировине за производњу пластике и фармацеутске сировине, док у Кину извози руду гвожђа, морске плодове, нафтне деривате, зачине, рицинусово уље и нешто телекомуникационе опреме.
ИНДИЈА КАО „КЉУЧНИ“ ЕКОНОМСКИ АКТЕР У АЗИЈИ
„У том контексту, Индија се све више посматра као кључни економски актер у Азији, са потенцијалом да попуни део извозног простора који је Кина изгубила услед све интензивнијег трговинског сукоба са САД. Индија за сада није заузела званичан став по овом питању, будући да билатерални преговори оваквог типа подразумевају принцип реципроцитета, додала су тројица саговорника упућених у ситуацију”, наводи „Хиндустан тајмс“, уз напомену да Њу Делхи страхује да би једнострано ублажавање трговинских баријера могло додатно погоршати проблем прекомерног увоза и дампинга кинеске робе на индијско тржиште.
Као цивилизација која је извукла поуке из историје, нарочито политичке и економске историје 19. и 20. столећа, Кина је спремна да сарађује са Индијом.
Иако структура трговинске размене две земље претеже на кинеску страну, јер Индија у Кину углавном извози производе нижег степена обраде, не треба заборавити да је кинески амбасадор у Индији, Су Фејхунг, недавно помињао могућности да Кина повећа увоз индијских производа и подстакне улагања индијских фирми.
“У интервјуу за државне (кинеске) новине Глобал Тимес, непосредно пре него што је амерички председник Доналд Трамп најавио своје ‘реципрочне царине‘, Су је нагласио да се односи Индије и Кине налазе на важној прекретници, те да би Њу Делхи требало да створи фер и транспарентно пословно окружење за кинеске компаније.
КИНА СТВАРА ПРОСТОР ЗА УВОЗ ИЗ ИНДИЈЕ
Наду да би две најбројније земље света у кратком року могле да пронађу заједнички језик подгрева случај наглог пораста кинеско-руске економске сарадње. Русија је до пре неколико година непрекидно испадала и враћала се међу десетак највећих кинеских спољнотрговинских партнера, да би последњих година економска размена две земље, чија је структура такође веома разнородна, нагло порасла. Лане је износила 245 милијарди долара и забележила је раст упркос санкцијама против Русије и сукоба у Украјини, па се Русија сада налази на шестом месту по вредности трговинске размене са Кином.
Сличан подвиг, уколико тако може да се каже, могле би да остваре Кина и Индија, чиме би Индија, која такође има значајан простор за раст сарадње и са Русијом, исказала историјску зрелост, не дозволивши САД да сарадњу са њом условљавају њеним односима са Кином.
КИНА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ОДНОСА
Да простор за увоз из Индије у Кину постоји, сведоче многе околности. Најпре, ту је кинеска добра воља да се односи две највеће земље у развоју побољшају и додатно унапреде.
Кина у америчкој царинској политици и осталим поступцима према азијским земљама види ускраћивање права на развој Глобалног југа. Отприлике тако је навела кинеска амбасада у Њу Делхију у свом недавом саопштењу. Кина не крије да, након увођења бесмислено виских царина од стране САД, истражује алтернативна тржишта како би одржала свој привредни раст, а Индија би могла да одигра кључну улогу у том процесу, у обостраном интересу.
Промене у царинској политици, посматрано из Пекинга, представљају прилику за Индију да ојача билатералну трговину, а Индија то може искористити, јер су промене царинских тарифа такође отвориле могућност за повећање индијског извоза у Кину.
Остаје да се види хоће ли две старе цивилизације, па макар и по цену трзавица и бројних потешкоћа, пронаћи неку врсту коегзистанеције развојних модела и унапређења односа или ће подлећи, овде поменутој старој латинској пословици, која би на Глобалном југу одавно требало да је прочитана.
