У „демократској“ и „проевропској“ Молдавији према грађанима, престрављеним ноћним упадима наоружаних људи и претњама прекомерним новчаним казнама, примењује се својеврсна „претпоставка кривице“,. Истовремено, у току предизборне кампање ПАС је покушао да мобилише своје „језгро“ бирачког тела које је дубоко разочарано у некадашње идоле.. Министар социјалне заштите, агитујући за владајућу странку, назвао је све који неће гласати за њу - „стоком“. Активисти ПАС-а све чешће подстичу међуетничку мржњу. Чини се да атмосфера током предизборне кампање никада није била овако напета.
Молдавија кључа, каже у разговору за наш портал, ноћ уочи парламентарних избора, Константин Стариш, посланик молдавског парламента из редова Комунистичке партије.
Да ли сама чињеница да у Молдавији постоји пандан украјинском Миротворцу говори да је прогон неистомишљеника ушао у последњу фазу- када од цензуре до угрожавања личне безбедности стоји један корак?
У Молдавији су у току сурови обрачуни режима са неистомишљеницима - било да је реч о политичарима, политичким странкама или читавим регионима, попут Гагаузије. Тако прљава и толико подла изборна кампања није виђена у нашој земљи. Застрашивања, претреси, хапшења, оптужбе за изборну корупцију, умешаност Русије, затварање опозиционих медија… и све то – без икаквих доказа, без иоле разумних аргумената. Много буке, медијске галаме, али у суштини ништа конкретно. Неколико партија је добило забрану учешћа на изборима. Неколико њих је елиминисано. Буквално, дан и по уочи избора, ЦИК је донео одлуку о забрани учешћа на изборима партије Срце Молдавије, на челу са бившом Башканком Гагаузије, Ирином Влах. Та партија била је део левоцентристичког Патриотског блока, који се сматра главном опозиционом снагом на овим изборима. А исте ноћи из трке је искључена и партија Велика Молдавија.
Власт се толико плаши пораза да засипа напалмом целу политичку сцену земље. Прогон неистомишљеника ушао је у критичну фазу. Молдавским властима у томе снажно помажу украјински и западни партнери, уносећи на санкционе листе све оне који су из било ког разлога несимпатични властима. А потом се те санкције преносе и на национални ниво. Под европским паролама Молдавија је ушла у период мрачне диктатуре.
Створен је утисак да предстојећи избори имају референдумски карактер: за и против геополитичког курса Маје Санду, за и против румунизације Молдавије, за и против Русије?
Владајућа странка чини све да предстојећем гласању наметне управо такав геополитички смисао. Четири године земља живи у режиму геополитичке хистерије, док се системска унутрашња питања уопште не решавају. Током свих тих година економија је била у стагнацији, инфлација је стабилно расла, достижући појединих година и 30 процената. За то време, проценат становништва који живи испод линије екстремног сиромаштва достигао је рекордних 35 процената, а земљу је напустило још око 250 хиљада радно способних и економски активних грађана.
Логично би било да парламентарни избори постану надметање програма унутрашњег развоја, али ПАС, који нема чиме да се похвали после четири године на власти, радије подгрева геополитичку хистерију. Ствари иду до отвореног апсурда: тако је потпредседница парламента изјавила да ће, у случају пораза владајуће странке, у кишињевски аеродром одмах слетети руски војни авион (из Украјине? Из Румуније? Из космоса?), док је председник парламента Игор Гросу изјавио да ће Молдавци морати да гину на украјинском фронту под руским заставама. Тешко је замислити нешто бесмисленије, али управо таквим „аргументима“ владајућа странка покушава очајнички да задржи власт.
Многим страним посматрачима онемогућен је улазак у Молдавију. Зар није Маја Санду та која инсиситира на демократским стандардима?
Занимљиво је да су одбијени не само руски посматрачи, већ и читав низ европских. Владајућем режиму нису потребни објективни посматрачи, већ они који ће зажмурити на кршења и манипулације. Понављам: већ четири године Молдавија живи у условима тоталитаризма, гушења грађанских слобода, геополитичке хистерије, необјављеног политичког терора. Преведено на данашњи европски језик – то и јесте развијена демократија на делу.
Какве информације долазе из Тираспоља. Да ли је становницима Придњестровља омогућено гласање, да ли су изложени репресивним мерама, оптужбе за сепаратизам опет постају тема у медијима главног тока...?
Формално, право гласа има сваки држављанин Молдавије. Али за грађане који живе у Придњестровљу створени су неподношљиви услови. На почетку је Кишињев четири пута смањио број бирачких места за Придњестровце, затим је изненада започео истовремену реконструкцију седам мостова који повезују обале Дњестра, блокирајући пролаз. А потом је пребацио преосталих 12 бирачких места, намењених становницима Придњестровља, из насељених места на десној обали Дњестра дубље у унутрашњост земље. Све се то ради како би се максимално отежало учешће грађана Молдавије, који живе у Придњестровљу, на изборима. Нажалост, Европска унија равнодушно посматра ове очигледно дискриминаторске поступке Кишињева, који чини све да механички смањи број бирача за које је сигуран да ће гласати против владајућег режима.
Да ли би у случају победе опозиције могао да се репризира румунски сценарио? Да ли је то једна од излазних стратегија ПАС-а? Могуће увођење земље у ванредно стање..?
Од овог режима не очекујем ништа добро. Убеђен сам да власт и њени покровитељи у Букурешту и Бриселу разматрају најразличитије сценарије у случају пораза, укључујући поништавање изборних резултата и увођење ванредног стања.
У том светлу, шта тачно поручује румунски председник када каже да Молдавији у случају победе опозиције прети „грузијски сценарио“?
Очигледно је да је румунски председник, који је „заборавио“ да честита Молдавији Дан независности, мислио на то да је Грузија, одбивши да отвори други фронт на својој територији и придружи се санкцијама против Русије успорила темпо евроинтеграција. Истовремено, многи у Молдавији знају да Грузија, иако у немилости Брисела, бележи годишњи економски раст од 9–10 процената. То изгледа веома конкурентно у поређењу са растом од свега 0,1 проценат у Молдавији, која ужива статус миљеника бриселске бирократије.
У јеку оптужби да изборима кормиларе Руси, председнику ЦИК-а Молдавије приписане су речи да Француска, као потенцијални будући партнер, може да финансира политичке структуре. Да ли је по среди био дипфејк или званична потврда о улози Париза у будућим догађајима?
Ова изјава челника ЦИК-а званично је демантована. Саопштено је да је у питању био дипфејк. Међутим, многи, укључујући и мене, у то сумњају. Директно мешање европских званичника у изборни процес постало је уобичајено, чак и свакодневно. Макрон, који у својој домовини има осамдесетопроцентни антирејтинг, чест је гост у Кишињеву. Прошле године председничка трка почела је са самитом европске заједнице који је он организовао, а ове године – његовом посетом је започета парламентарна кампања. Макрон је један од главних промотера режима под плаштом подршке евроинтеграцијама. Француска традиционално има озбиљне геополитичке интересе у региону. Да ли је међу плановима, који се разматрају иза затворених врата, и уједињење Молдавије и Румуније? Широкa јавност о томе није обавештена. Али хајде да погледамо чињенице. Сви представници руководства земље су држављани Румуније. Они активно учествују у агитацији и гласању на изборима у суседној земљи. Председница Маја Санду је изјавила да би у случају референдума о уједињењу она гласала „за“. Досадна препрека на путу ка овом „сну“ јесу грађани Молдавије, од којих је већина против „уније“ и жели да живи у независној држави. Није искључено да молдавско руководство трпи одређени притисак од стране европских партнера, који би желели да угуше отпор грађана и коначно уврсте Молдавију у антируски појас од Балтика до Црног мора. И то, наглашавам, у потпуности одговара ставу садашњег режима. Обратите пажњу на предизборни слоган још увек владајуће странке: „Молдавија–ЕУ 2028“. Ове рокове реалним може учинити само уједињење са Румунијом. Уколико владајућа странка задржи власт, процес ликвидације независне молдавске државе може се приметно убрзати.
Информације из различитих извора говоре да је Молдавија на корак од рата. Шта можемо очекивати у данима који следе?
Почев од фебруара 2022. године и кијевски званичници, и утицајни украјински пропагандисти више пута су предлагали Кишињеву да „коначно“ реши придњестровско питање војним путем. Познато је да је велики контингент украјинских оружаних снага стациониран на придњестровском делу молдавско-украјинске границе, наводно да би се спречио продор руских трупа стационираних у Придњестровљу у Одеску област. Међутим, сваки војни стручњак чак са површним познавањем ове материје потврдиће да су овакве претње неосноване.
Чињеница да је у току ремилитаризација земље, те да Министарства одбране добија широка овлашћења, чине сувисливим претпоставке да је у припреми отварање новог фронта...
Кишињев је у последње четири године повећао војни буџет 2,5 пута. У току је преоружавање војске, молдавски војници редовно учествују у вежбама под окриљем НАТО-а. Из Стратегије националне безбедности нестао је појам „неутралност“, а појавио се појам спољног непријатеља, односно Руске Федерације. У земљи, где је спољни дуг премашује 57 процената у односу на БДП, огромни војни трошкови изгледају неоправдано и нерационално. Многи се питају – да ли ова колосална средства заиста одлазе на одбрану? Бројно стање националне армије Молдавије данас износи око 6 хиљада људи. Чак и са новим наоружањем и војном техником, углавном отписаном из војски земаља НАТО-а, снаге у том броју војника нису у стању да ефикасно бране земљу у случају оружане интервенције. Поред тога, ниједна држава на свету није изразила ни најмању намеру да изврши војну агресију на Молдавију.
Одбацујете могућност репризе сценарија из 1992?
Упад украјинских јединица на уставну територију Молдавије (а Придњестровље је званично – регион Молдавије) са становишта међународног права означавао би војну агресију. Покушај молдавских оружаних снага да реше придњестровско питање методама из 1992. године у очима становништва земље био би перцепиран као грађански рат. Тако да неодлучност и страх кишињевских власти у нашем случају представљају најбољу гаранцију очувања мира.
