Суноврат немачке привреде скопчан је са диверзијом гасовода Северни ток, а пад владе, успоставиће се, са Трамповом изборном победом. Има ли простора за прављење овако смелих аналогија и каква је унутрашња веза између поменутих догађаја?
ОТПУШТЕН СИ
Ефекти нове америчке администрације докотрљали су се до Берлина брже него што је то ико могао претпоставити. Само неколико сати након спектакуларне победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, пред савезну владу сручили су се неочекивани изазови који су обећавали далекосежне последице. Шок и неверицу најмање су успели да сакрију Зелени. Бледи, и камених лица, Роберт Хабек и Аналена Бербок су пред камерама новинара процедили: „Желели смо да наставимо“. У бруталном лишавању функције Кристијана Линднера, министра финансија из партије ФДП-а, има нешто и од Трамповог стила: „you’re fired!“ („Ти си отпуштен !"). Недопустиво? Па није ли Немачка увек следила вашигтонски политички такт?
Непосредно након званичне потврде да се Доналд Трамп враћа у Белу кућу-предвиђања коментатора и аналитичара у Немачкој ишла су у правцу закључка да ће извесно непријатне вести из САД, додатно учврстити семафор коалицију. Догодило супротно.
Трампова изборна победа само је убрзала распад семафор коалиције чије су тињајуће унутрашње тензије у тренутку екслодирале, гурајући земљу у политичку кризу која није заблежена од послератног успостављања парламентаризма.
НЕШТО ЈЕ И ДО НОВЦА
Назначени повод и окидач за гашење семафора било је дугометражно спорење око економске и буџетске политике између СПД-а и Зелених, с једне стране, и ФДП-а, с друге. Трампова победа само је убрзала неминовни разлаз. Разлог? Трампов изборни тријумф упозоравао је на нешто више од обавезе ретуширања односа на релацији Берлин- Вашингтона, а то су - нови и непредвиђени трошкови за земљу која се брзопотезно од најмоћније привреде Европе срозала на ниво нестабилне економије.
Немачки економски институт (ИВ) процењује да би, током четири године трајања Трамповог мандата, трговински разлаз између САД-а и Европе могао да резултира губитком до 180 милијарди евра за немачку економију.
Осим тога, нови амерички председник би могао затражити од Европе већа улагања у НАТО, што би додатно финансијски оптеретило Немачку. И не мање важна чињеница тиче се Трампове најаве стопирања подршке Кијеву у текућем сукобу на истоку Европе. Да ли Европа има могућности да надаље преузме улогу главног спонзора рата?
БРИЖЉИВО ПРИПРЕМАН ГОВОР
Као занимљив прилог анализи временског поклапања Трампове победе и распада семафор коалиције могао би послужити Шолцов говор. Немцима није промакла чињеница да је он очигледно дуго и пажљиво припреман. Линднеров економски план, којим је званично започет сукоб међу коалиционим партнерима, такође није био направљен преко ноћи. Из угла ових чињеница било би занимљиво знати шта би се десило у случају да је победу однела Камала Харис. Како год, Трампу су се у опроштајним изјавама обратили сви лидери владајућих партија- од Шолца, Хабека до Линднера.
Амерички геостратег Збигњев Бжежински је Русију перципирао као главног противника Сједињених Држава, упозоравајући да би битка око Евроазијске плоче - посебно Украјине - могла да одреди статус глобалне моћи Америке. Идеју је касније разрадио Џорџ Фридман, оснивач приватне обавештајне агенције Стратфор: „Највећа претња за САД представљало би удруживање снага Немачка и Русије, те се овај сценарио мора спречити по сваку цену“.
ШРЕДЕР-АНГЕЛА-ШОЛЦ
Претходници Олафа Шолца кретали су се у задатим геополитичким ограничењима, али уважавајући то да се немачки економски бум базира на јефтином гасу из руских гасовода, који су немачке компаније куповале у знатним количинама. И Герхард Шредер и Ангела Меркел уложили су свој ауторитет у пројекат изградње Северног тока 2.
Руски гас био је темељ успеха немачке привреде, а од привреде су даље зависили запосленост, просперитет и социјални мир. Увереност да је Русија поуздан трговински партнер који је испоручивао гас чак и током Хладног рата била је улазна карта за Северни ток 2. Немачки просперитет нису могли да пољуљају ни војни сукоби на Истоку. Након подношења оставке на место канцелара, Герхард Шредер је могао, без бојазни да би то изазвало неке политичке последице, да прихвати место саветника руског председника Владимира Путина. Прекретница је наступила у фебруару 2022. с почетком Специјалне војне операције што је додатно заоштрило трансатлантске и немачко-руске односе.
НАЈАВЉЕНА ДИВЕРЗИЈА?
На конференцији за новинаре у Вашингтону, тадашњи председник САД Џо Бајден, у присуству Олафа Шолца, запретио је да ће САД „избацити гасовод Северни ток из игре” уколико Путин нападне Украјину. Остаје нејасно шта је мотивисало Путина да нападне Украјину убрзо након ове очигледно озбиљне претње, као ни то да ли је Шолц упозорио Путина на могуће последице.
Да ли су Путин и Шолц, последњи западни шеф владе који је посетио Москву пре рата, потценили Вашингтон, уверени да се енергетско партнерство може наставити испод радара и супротно жељама САД?
Како год било, после руске инвазије на Украјину, гасовод, прокажен као геополитички инструмент Русије, бачен је у трећи план. Американци су увели оштре санкције Моксви, а Шолц је, последично, стопирао увоз руских енергената у Немачку. Неколико месеци касније, гасовод је оштећен у експлозији - још увек није јасно колико је велика штета, да ли се може поправити и ко стоји иза диверзије. Под сумњом да су одговорни за овај терористички акт нашли су се Руси, Американци, Украјинци, Норвежани, Пољаци...Истрага још увек није понудила коначне информације.
УКРАЈИНСКА ОМЧА
Истовремено, семафор коалиција тешко се носила са задатком да помири подршку Украјини, мерену милијардама, и социјалну потрошњу. Преузимање новог дуга за пружање финансијске помоћи Украјини требало би да се обави преко такозваног „специјалног фонда“. Међутим, Савезни уставни суд је ту могућност зауставио. Кристијан Линднер се нашао пред избором: да прекрши Устав или раскине коалицију. Током предизборне кампање, његова странка је обећала да ће реорганизовати буџет и још једном испоштовати дужничку кочницу садржану у Уставу.
С друге стране, канцелар је одлучио да обустави отплату дуга, наводећи као разлог „ванредно стање “ у Украјини. Међутим, Линднеров приступ - улагање у војне трошкове а не социјалне програме - више није наилазио на подршку већине у коалицији. Министра финансија је сачако „хладан туш“ – уместо маркетиншки добро осмишљеног изласка из коалиције, канцелар је отпустио њега.
ТАЧКА НА НЕДОУМИЦЕ
У телевизијском обраћању, критика Шолца била је неуобичајено оштра. Линднера је оптужио да није показао спремност да прихвати понуду савезне владе која је гарантовала добробит земље. Даље, оптужио је Линднера за неодговорно и понашање које буди сумњу и које није у интересу свих грађана, већ искључиво ФДП-а. Министар финансија није успео да сакрије изненађење. Пред његовим очима, у тренутку, партија која је партиципирала у власти, доживела је крах - Волкер Висинг је прешао на Шолцову страну како би задржао своју министарску функцију.
Да ли се Линднер прерачунао у својим плановима? Постоје наговештаји да је недељама припремао раскид коалиције. ФДП је имао довољно разлога да напусти владу.
Слаб учинак на неколико државних избора и анкете које су прогнозирале резултат испод цензуса од пет одсто упућивале су на закључак да се ФДП првенствено бори за улазак у следећи Бундестаг. Стратешко питање за челнике странке било је да ли раскид семафор коалиције могу наградити бирачи на евентуално новим изборима са одлучујућих пет одсто или би овај ризик могао бити поразан за даљу будућност партије. Канцелар је ставио тачку на овакве недоумице.
НА ПОТЕЗУ ЈЕ НАРОД
Да ли је одлука била исхитрена? У околностима нарушеног социјалног мира, сталних поскупљења, затварања електране на угаљ и нуклеарну енергију, те стопирања рада руских снабдевача природним гасом - тензије у земљи су расле до тачке пуцања.
Уместо признања да „зелена и еколошка транзиција“ можда неће успети, савезна влада је прешла у режим ризика. Катастрофа се могла предвидети. Трошкови енергије су експлодирали, хиљаде радних места је изгубљено, компаније су напустиле земљу, а деиндустријализација је постала горућа тема. Ипак, влада је дозволила Зеленима да наставе са реализацијом агенде која је подразумевала и укидање мотора са унутрашњим сагоревањем. Ово последње би значило крај немачке аутомобилске индустрије и то у околностима када је Фолксваген најавио да ће затворити три своје фабрике у Немачкој.
Влада је покушала да мотивише Немце да купују електричне аутомобиле кроз субвенције, али када су трошкови измакли контроли, субвенције су суспендоване. Такође није било више улагања у проширење инфраструктуре за пуњење. Зашто? Напросто, није било новца.
Резиме је следећи- како год се на даље буду одвијали догађаји, ауторитет Владе и Шолца неповратно је урушен. На потезу је народ.
